Na radionici sam uočila u koliko kutaka svog bića zapravo nisam nikad upalila svetlo. Zatim sam skupila hrabrost da tamo uđem, upalim lajt šou i prvo zaplešem sa svim tim čudnim bićima koja su se naselila, da ih pozdravim, poslužim pićem i hranom a zatim ih smestim u njihove škrinje gde pripadaju.
Takodje, naucila sam kako da sve prostore i prostorije svoje svesti trajno osvetlim, uvedem struju i wifi, redovno ih prebrisujem i održavam, tako da se nikada više neki zmaj ne uvuče nepozvan.
Zahvaljujući Radionici u mojoj kući svesti je svetlo i jasno, i zvanice su zbrinute, a gde gosti nisu besni ni kuća nije tesna.