Promena koju ja osećam je tako duboka, da mi se čini da je prošlo mnogo više od godinu dana. Još uvek ima dosta da se radi, ali ono što je suština promene koju osećam jeste približavanje miru u sebi…kao onom centru uragana u kojem je tiho i mirno. 

 

Možda bi to približavanje išlo svojim tokom i bez radionice, ali ona je dala metodologiju i objašnjenja koraka kojima to ipak ide lakše i smislenije. Radionica me suočila s mnogim neosvetljenim delovima sebe, videla sam da slične delove imaju i drugi ljudi na radionici, a to su tako fenomenalni ljudi…baš heroji. 

 

Pričati o sebi pred drugima, u početku nepoznatim ljudima, takođe, je u meni pokrenulo promene. 

 

Stvarno je to bio jedan pravi put oko Sunca. Počeo i završava se u proleće…pred Uskrs. Prvi dan radionice dok sam tražila zgradu, počela su da zvone zvona na crkvi i znala sam da počinje nešto važno. 

 

Hvala ti Marija na svemu.