Neki gradovi imaju fabrike. Neki drugi gradovi imaju rudnike. A postoje gradovi koji odluče da njihov najveći kapital bude jedna priča. Takav je Stratford u Ontariju.
Ovde se ne ide samo u pozorište. Ovde se živi Šekspir. Ulice. Parkovi. Gostionice. Vrtovi. Pozorišta. Ljudi. Sve diše istim dahom. Romeo. Julija. Hamlet. Prospero. Vilijam Šekspir.
Mi smo gledali Buru. Fantastičnu. Magičnu. Spektakularnu. Ali, kada smo izašli iz pozorišta, shvatila sam da me je još više od predstave fascinirao grad koji je odlučio da jednog pisca pretvori u svoj identitet.
I sve vreme mi se varošica Stratford preplitala sa mojim rodnim Somborom. Lepotanom, raskošne istorije. Gradom zelenila, učitelja, slikara, muzeja i vitraža. Danas je poznat kao voljeni grad Nikole Jokića. Uvek sam osećala da može mnogo više sa tim svojim nasleđem.
Baš kao što Stratford ima svog Toma Patersona, vizionara i utemeljitelja Festivala… i Sombor je početkom XX veka imao svog sanjara, Ernesta Bošnjaka. Njegova želja da od Sombora napravi Holivud i njegov san kako umetnost može da promeni jedan grad, da promeni svet, zaustavljena je Velikim ratom. Ali i malograđanskim odnosom sredine i vlasti. Za koje je taj san bio prevelik. Za razliku od njegovog kanadskog kolege. Čiju viziju su podržali i gradski oci. Ali i mnogobrojni privatni donatori. Vizija retko uspeva sama. Potrebni su joj ljudi koji umeju da je prepoznaju dok još izgleda kao ludost.
I danas je Stratford, Ontario na reci Avon, nedaleko od Londona, podjednako dom Šekspira, kao što je Stratford u Engleskoj. Takođe na reci Avon. Nedaleko od Londona. Danas je teško razdvojiti Stratford od Šekspira. Toliko dugo jedno drugom pozajmljuju identitet.
Gledajući Stratford, pomislila sam koliko sudbina jednog grada ponekad zavisi od toga da li će se pojaviti jedan čovek koji ume da sanja. I da li će se, u pravom trenutku, pojaviti drugi koji će reći: Hajde da probamo.
Možda se veliki gradovi ne grade samo novcem. Možda se grade poverenjem u nečiji san. Dok je san još živ. Jer, spomenik je divna stvar. Ali je mnogo lepše živeti u nečijem ostvarenom snu.
Stratford, 20. jul 2026.