Posle dva meseca odsustva iz svog života, vratila sam se. U moj mili Beograd.
I dok polako skidam prašinu sa svakodnevice, bavim se pitanjima koja nakon dužeg odsustvovanja znaju da iskrsnu.
Ko sam ja danas?
Čime se zapravo bavim?
I koja je nit koja povezuje sve ono što godinama radim — eseje, knjige, radionice, ples, simbole, priče, razgovore, Sveučilište?
Mislim da sam je sada ponovo jasno čula.
Bavim se oblikovanjem života kroz svest, telo, jezik, simbol i igru.
Istražujem obrasce i univerzalne zakonitosti koje povezuju naš unutrašnji svet sa svetom oko nas.
Kroz pisanje, ples, arhetipove, ritmove, svakodnevne rituale i mentorski rad istražujem kako reči koje koristimo, priče koje pričamo i obrasci koje živimo oblikuju naš identitet i način na koji živimo.
Načini su različiti. Nekad kroz esej, nekad kroz roman ili knjigu. Nekad kroz radionicu, simbol, pokret ili razgovor.
Ali nit je ista: živo znanje i umetnost življenja.
Sve što radim nastaje iz jednog temeljnog uverenja: da život ima svoje obrasce i zakonitosti.
Zanimaju me one niti koje povezuju naizgled različite pojave. Univerzalni zakoni koji se pojavljuju i u matematici, i u prirodi, i u odnosima, i u našim svakodnevnim životima.
Ta nit koja prolazi kroz sve za mene je jedna od manifestacija božanskog.
Moje knjige su do sada bile različiti ulazi u taj svet:
Nindža od Japana sa Balkana
Virtuoz svakodnevice
Randevu sa Muzama
Nebeska mehanika
A sada im se pridružuje i nova knjiga:
Vreme je za nove priče.
A tu je i moje životno delo — Bepino sveučilište.
Četvorogodišnja škola života koja je rasla iz jedne male radionice i kroz godine postala prostor za istraživanje života, odnosa prema sebi i svetu, za poliranje unutrašnjeg kompasa, podsećanje na univerzalne zakonitosti, igru, pokret i živo znanje.
Nije kurs. Nije formula. Nije edukacija.
Više je vreme, prostor, zajednica, ogledalo, alhemija i inkubator.
Mesto na kojem se ne uči kako da živeti neki tuđi, „ispravan“ život. Niti kako se postaje svoja „najbolja verzija“.
Nego svako istražuje svoj život. Život koji će voleti. I koji će ga radovati.
I evo me sada, posle svih tih godina, ponovo na početku jedne nove školske godine.
Sa novom knjigom.
Sa novim generacijama Sveučilišta.
Sa novim pričama.
Sa romanom koji se upravo piše — Cena buđenja.
Živim i stvaram u Beogradu, gradu koji je moje mesto delovanja i jedna od velikih ljubavi i nadahnuća mog života.
Izgleda da je vreme da ponovo otvorimo vrata.
Dobro ste mi došli.
Beograd, 27. avgust 2026.