Radionice

RADIONICE

Na radionicama se bavimo osluškivanjem i razumevanjem svoje jedinstvene životne energije. I nalaženjem pravog ruha za njen izraz. Kako bismo je brendirali. I sa svetom podelili. I u procesu uživali. Srednje ime Radionice moglo bi da bude brendiranje lične ludosti. Ili Inženjerija Fantazije. Kako više volite.

Na vratima mog sveta čeka vas Radionica “Sve što ste oduvek želeli, a niste znali kako”.  Putovanje ostvarenja. Sa umećem ostvarenja. Koje traje 12 meseci. U 12 celodnevnih tematskih radionica. Od kojih je svaka posebna tematska celina. A sve zajedno daju vam snažnu podršku u življenju života kakvog ste oduvek želeli.

Sledi herojski master klas.  Radionica „Na putovanju heroja“ je strukturirano iskustvo transformacije koje vas vodi do vaših odgovora na večita pitanja: Kako živeti život natopljen smislom? Koji je to najdublji život na koji ste pozvani? Kako možete da odgovorite na ovaj poziv?  Ova radionica vas podržava da osetite i otkrijete šta je vaše jedinstveno putovanje. I kako da na njemu živite puno i duboko. Putovanje se takođe odvija u 12 meseci. I u 12 celodnevnih tematskih radionica. 

Pored dva jednogodišnja programa, tu su i radionice na koje možete da se priključite i “onako”. Bez prethodnih iskustava. I naročitih priprema. 

Radionica Izobilja je jedna od omiljenih radionica. Ako želite da budete miljenik Izobilja. I ako vas zanima da razumete kakve poruke šaljete energiji novca o sebi. I kakve poruke želite da pošaljete… ovo je pravo mesto za vas.

Randevu sa Muzama je program koji se bavi buđenjem, razumevanjem i usmeravanjem stvaralačke energije. Kako biste razumeli svoje Muze. I odobrovoljili ih. Da vam rado i redovno dolaze.
Radionica je namenjena svima vama koji biste želeli da razumete svoju stvaralačku energiju. Da biste bili još kreativniji.

Budite slobodni da sva pitanja u vezi sa radionicama pitate autorku i voditeljku Radionica, Mariju Grujić Bepu.

Slobodno zavirite u video. I osetite delić atmosfere sa radionice. 

A evo i teksta koji sam pisala za deveti rođendan Radionice. 

Lepi moj Svete,

Evo bliži se  15. januar. Deveti rođendanu Radionice „Sve što ste oduvek želeli. A niste znali kako“. To je ono što često podsećam moje heroje. Studente. Na značaj Inventara. Koji nas sa mikro-iseckanih TO DO vodi na celinu. Na ukrupnjavanje. Sa TO DO na TO BE. Na protok  života. Razumevanje i sistematizaciju iskustava.

Radionica se rodila 15. januara 2013. u Kući kralja Petra. U Beogradu. A odmah potom i u Novom Sadu. U Galeriji Matice srpske. Velikodušnošću upravnika ovih kapitalnih zdanja naše baštine. Od onda je Radionicu svojim Prisustvom i iskustvom obogatilo 34 generacije beoogradskih i šest generacija novosadskih heroja. Maratonaca. Koji su se svojim idejama posvećeno bavili godinu dana. A neko i dve-tri godine. U zavisnosti od potrebe. I spremnosti za dubinu urona u sebe. I u svoje svetove.

Tim povodom, prolazila sam ovih dana kroz mnoge fotke. Mnoga naša okupljanja. Koooliko toga… Prvo  sam pomislila… koliko je tona hrane prošlo kroz moje korpe na biciklu. I koliko je herojskih gozbi priređeno. Za više od 500 celodnevnih radionica. Za koje je trebalo barem još 500 dana pripreme. A ona još toliko za post-produkciju. Što bi u prostom zbiru bilo najmanje hiljadu dana. Iliti tri godine. Trećina od ovih devet godina. Mog najkvalitetnijeg vremena. I posvećenosti Radionici. Za pripremu. Teme.  Materijala. Muzičkih lista. Nabavku. Osmišljavanje i samostalnu pripremu autorskih vegetarijanskih menija.  Priređivanje ambijenata. Osvetljenja. Svećica. Uparivanje toalete sa porukom. Svakodnevnih gozbi. Proslava rođendana. Dana heroja.  Randevua sa Muzama.

Kada se danas osvrnem na ove dane od pre devet godina… podsetim se snage Vizije. Odakle mi ideja da stanem pred onolike ljude sa jednim skiciranim papirom… pitala sam se više puta. Međutim… taj „jedan papir“ nije bio ma kakav papir. Nego moja Vizija. Trenutak Jasnoće. U njemu i dalje nalazim inspiraciju. I odgovore. Dakle… očarala me je moja Vizija. A ja sam je uvažila. Spremila sam joj raskošne ambijente… Kuću kralja Petra i Salon Galerije Matice srpske… Da nam budu inspiracija za posvećeni rad na sebi. I svojim idejama. To bi bilo značenje moje omiljene izreke…. Što se tiče alve… najvažnije je imati spremne posude.

 

A onda su se oko vatre moje Vizije u raskošnoj ali hladnoj Kući kralja Petra okupili moji prijatelji. Kolege. Saradnjici. Partneri. Ceo moj svet okupljan prethodnih godina. U svim mojih avanturama. Jer… iz svake avanture sam stekla nekog „ratnog“ ili „radnog“ druga. I tako su se okupili PIONIRI radionice. Prve generacija beogradske i novosadske radionice. Koje su mi poverovale na reč. i bez čijeg entuzijazma i posvećenost ništa od svega ovoga ne bi bilo. Hvala vam divni moji!!!

Na ovom herojskom putu… i sa najmanje trećinom sveukupnog života posvećenog Radionici… sa „tog jednog papira“ nastalo je najpre dvanaest celodnevnih radionica. Odnosno prva godina Radionice „Sve što ste oduvek želeli. A niste znali kako.“ Usput je nastajalo sve ostalo. Kada sam shvatila koliko toga još imam da kažem. Druga godina radionice. Master klas „Na putovanju Heroja“. Pa Randevu sa Muzama. Najpre jednodnevna radionica. Koja je godinama prerastala u višednevni hepening. I u knjigu. Koju ovih dana čitate.

A nakon prve godine u impozantnim ambijentima… shvatila sam da mi je potrebna druga vrsta impozantnosti. Impozantno ušuškan i inspirativan ambijent. Koji će biti intiman. Koji će omogućiti naše agape gozbe. Gde ćemo se slobodno kretati. I izražavati. Bez primese reči Ustanova. Zahtev. Molba. Portir. Kamera. Snimanje. I tako se Radionica pre osam godina preselila u Inter brigada. U jedan baš takav prostor. U kojem stvaramo do dana današnjeg. Fokusirano. Posvećeno. Beogradski. A bogami je tu i fruškogorski Randevu. Kao i novo-pristigla Amazonka. Moja kanalska somborska kuća. Koja će svakako biti dom nekim našim okupljanjima.

Danas Radionica ima curriculum od 36 celodnevnih radionica. Preko hiljadu i po strana praktikuma. I radnih svesaka. Zanimljivo je da je svaka od 36 radionica ostala u svom izvornom obliku.  Vreme ih za sada nije menjalo. Čak ni „novi normal“. Ipak su to univerzalni koraci trajne i dosledne promene. Zakoni preobražaja. Transformacije. Koji su važili i važe u svim vremenima. Međutim… Radionicu je neizmerno obogatio svaki heroj. Svaki student koji je kroz Radionicu prolazio. Svojim Prisustvom. Svojim Živim Iskustvom. Živim znanjem. I svakome od vas se pojedinačno i zajedno zahvaljujem. Dubokim naklonom. I velikim HVALA.

A ono što me posebno veseli su generacije i generacije Prijatelja. Familija. Koji su prolazili Radionicu. Koliko je dece „dovelo“ svoje majke. A bogami, dešavalo se i obrnuto. Majke da nadahnu svoju decu. Decu svojih prijateljica. A tu je i nekoliko herojskih beba.

Tokom Radionice iznedrile su se i moje priče. Kojih se ispostavilo ima onoliko. Napisala sam nekoliko hiljada strana tekstova. Nekoliko knjiga. Od kojih su za sada svetlo dana ugledale „samo“ tri. Nindža od Japana sa Balkana. Virtuoz svakodnevice. I Randevu sa Muzama. Tu su i mnogobrojne emisije. Snimci. You-tube-ovi. Lajvovi. Šta sve stane u devet posvećenih godina…

Zato je važno osvrnuti se na pređene puteve. Uvažiti svoja davanja. Istrajavanja Krenula sam da dam Radionicu… a dobila sam onoliko. Onoliki Lepi Svet. Za koji nisam bila ni svesna koliko je lep. Dok ga nisam okupila. I daleko od toga da je bilo samo lako. I da nije bilo kriza. Upitanosti. Velika kriza dešavala se 2017. Kada su prijatelji mojih prijatelja mojih prijatelja prošli kroz Radionicu. I kada je bio potreban iskorak u virtuelni prostor. Koji sam dugo izbegavala. Plašeći se komercijalizacije. I narušavanja prirodnog eko-sistema lepog sveta. Ipak… što sam ja bivala svojija… i herojski svet je bivao sve mojiji. I to mi je bio najbolji filter. Koji me je čuvao od neželjene komercijalizacije. Da ne zaboravim ni moju lična krizu 2018. Kada sam se na kratko preselila iz herojske republike. U Novi Sad. I još joj se brže vratila. A herojska republika u Inter brigada me je sačekala. Hvala joj.

Podsetila sam se da je Radionica bila živa i tokom vanrednog stanja. I naročito tokom tih zbunjujućih dana… herojima je bivala najpotrebnija.  Sve je moglo da se otkaže. Ali ne i Radioinica. Što mi je dalo divan osećaj ispunjenja.

Prošle godine rodio se i onlajn mentorski program. Za sada sa svoje tri teme. Javni nastup. Besprekorna upotreba reči. Sa elementima verbalnog aikidoa. I mnogi jezici ljubavi. I sada se herojsko pleme zvano Lepi moj Svet raširilo po celom svetu. Od Balkana. Do Japana. Preko Italije. Nemačke. Austrije. Holandije. Britanije. Čilea. Amerike. Hvala je novom normalu. Koji nam je dao priliku da se povežemo world wide.

30. januara lansira se XXXV beogradska generacija Radionice „Sve što ste oduvek želeli. A niste znali kako.“ I tim povodom održaću jedno onlajn i jedno živo druženje. Da razgovaramo o Radionici. A 26. januara krećemo u drugu godinu onlajn druženja. Pokloni se. I počni. Osmonedeljni onlajn program javnog nastupa. Da znate. U kom smeru se razvijamo. Za proleće i leto spremam nam Randevu sa Muzama. Na raznim inspirativnim mestima. A pre svega na Amazonki. Kući mojoj kanalskoj.

I dok ovo pišem… stigla mi je razglednica. Moje drage Lilijen. Koja je svoju radionicu prolazila pre 3-4 godine. I koja najbolje može da ilustruje odnos sa mojim herojima. Evo šta kaže… Draga moja Marijen, Svako dobro u Novoj godini. Divnih trenutaka za pamćenje, za rast, za let. Da nam ostaneš dobra vragolasta vila koja nam duva u krila i uči nas da letimo… Jer život je da se leti. Hvala ti na svakom podeljenom znanju i mudrosti. Puno te volim Tvoja Lilijen

I tako od autorke i voditeljke Radionice ponekad avanzujem do Dobre vragolaste vile. Koja vam rado duva u krila. I podseća vas da letite. Jer život je da se leti. Slobodno i mudro. I da se zabavlja i tokom učenja. I tokom leta. Što umnogome olakšava sve. 

Studentu u vama želim mnoge raskošne Gozbe,

Bepa