Lepi moj Svete,
Evo listam moju novu knjigu Vreme je za nove priče.
Onako kako bih je listala u knjižari. Ili u biblioteci.
Jer za koji dan stiže u Svet.
Posle nekoliko godina njenog laganog nastajanja, 2026. sam posvetila njenom picnjavanju. Uređivanju.
I znate šta je u njoj drugačije od svih mojih prethodnih knjiga?
Nikada nijednu knjigu nisam uređivala kao ovu.
Svaka akcija preduzeta je isključivo iz radosti. I ljubavi.
Nije postojao ni jedan pritisak.
Čekala sam Urednicu Viktoriju. Da je uređuje iz ćejfa.
Čekala sam Kraljicu Vilenjaka. Da je vizuelno reši… kad joj dođe.
Picnule smo je još u junu.
Onda sam ja provela leto u Ontariju. I nisam imala osećaj da je spremna za Svet.
Sada je listam. I daaaa. Spremne smo.
I knjiga. I ja.
Da se podelimo.
Čim ispratimo Leto. I dočekamo Jesen.
A evo da sa vama podelim uvodna slova. Da znate šta vas čeka.
Ova knjiga nastajala je godinama.
Ne za pisaćim stolom. Već u hodu.
U razgovorima. Na radionicama. U telima.
Na pragovima.
Četiri decenije živim na tim pragovima
između starog i novog.
Između onoga što se raspada
i onoga što još nema ime.
Svih tih dana konsteliram nove staze.
I drugujem sa onima koji su imali hrabrosti
da krenu na taj put.
I pre nego što se vidi.
Radionice iz kojih je ova knjiga izrasla
počele su kao intimni prostor živog znanja.
U međuvremenu su postale Sveučilište.
Mesto gde se život živi kao znanje.
U tom prostoru, moji studenti i ja
slušamo sebe i svet oko sebe.
I ono tiho uporno pitanje koje nam se stalno vraća:
Šta više ne radi? I šta želi da se rodi?
Videla sam kako stare priče blede.
Kako sistemi dostižu svoj vrhunac
i počinju da se raspadaju.
Kako autoriteti gube verodostojnost.
Sa spoljašnjeg autoriteta
pozvani smo na unutrašnji.
Sa revolucije na evoluciju.
Sa preživljavanja na stvaranje.
Ova knjiga ne nudi teoriju.
Ne nudi metod.
Ne nudi gotove odgovore.
Ona prepoznaje.
U svemu što radim tragam za obrascima.
Arhetipovi su obrasci.
Kada ih prepoznam
život ponovo dobija osećaj reda.
Arhetipove ne objašnjavam.
Prepoznajem ih u divljini.
U svakodnevnim situacijama.
U ljudima koji se još ne vide u udžbenicima,
ali već konsteliraju novu epohu.
Zato je ova knjiga
atlas pokretača epohe.
Arhetipska, a bez govora o arhetipovima.
Duboka, ali pisana svakodnevnim jezikom.
Živa. Vrcava. Telesna.
Ne traži predznanje.
Traži prisustvo.
Knjiga ima dva toka.
Dve reke koje se prepliću.
Prva je reka velikih priča.
O sudbinskim narativima. O rečima kojima ih opisujemo.
O žanrovima u kojima živimo svoje živote.
O tome ko smo kada pričamo o sebi.
Jer… male trivijalne priče vode nas u inerciju.
Velike priče otključavaju našu strast.
I nova polja mogućnosti.
Druga je reka likova.
Karaktera, figura, unutrašnjih kastinga.
O slobodnoj volji.
O tome koga puštamo na scenu svog života.
Tu su i mala svakodnevna načela prelaza.
Vinjetice. Susreti. Rečenice.
Parfemi stvarnosti.
Ova knjiga ne traži da se menjaš.
Samo te poziva da vidiš
u kojoj priči trenutno živiš.
U središtu ove knjige je pitanje moći.
Ne vladanje nad drugima,
već lična životna energija.
Gde nam moć prirodno teče?
Gde curi?
I kako da je vratimo sebi?
Ova knjiga nije sistem.
Ali je vrlo pažljivo poređana.
Ne da bi te vodila,
već da bi te pozvala u odnos.
Ova knjiga se kreće
Od bilo jednom
preko moglo bi da bude
do tihog, ali moćnog:
Neka bude.
Možeš je čitati linearno.
Možeš je otvarati kao orakl.
Možeš se sa njom posvađati.
Ili se u njoj prepoznati.
Ako te pozove –
znaćeš.
Bepa <3