Lepi moj Svete,
Evo da se i ja oglasim u vanrednom stanju. Da uvažim Svet koji se drži van mreža. Na mrežama sam imala nekoliko objava.
Nije mi namera da pametujem. Niti da vam kažem šta da radite. A šta da ne radite. Upravo obrnuto. Želim da nas podsetim da svako od nas ima svoj put. I svoj način.
Namera mi je najpre da vam kažem da mi svi mnogo nedostajete. Sada još više dobijam potvrdu koliko su naše Radionice moćne. I koliko je lekovita ta energija koju zajedno stvaramo. Jedva čekam da se ponovo grlimo. I provodimo po cele dane zajedno.
Ipak… sadašnji trenutak traži od nas nešto novo. A šta naiđe… tome sam rada. 
Čini mi se da su Život i ovaj trenutak naši najbolji učitelji. Evo kakva sam ja učenja do sada dobila.
1. Život nas je sve počastio kolektivnim godišnjim odmorom. I kolektivnom psiho-terapijom. Pa i oni koji nisu hteli da se sretnu sa sobom…. sada to moraju. To me mnogo raduje. Jer sam se već bila uplašila da razdor između ove dve grupacije postaje nepremostiv. Život se ipak stara.
2. Znam kolikima od vas su ova tišina i mir neophodni. Jer u onoj opštoj jurnjavi… zvanoj ne znam gde udaram… radili ste do poslednjeg momenta… pa jurili na “odmor”. Na neke daleke destinacije. I vraćali se direktno na posao. I tako godinama. Verujem da ćete uspeti da se odmorite tokom ovog krunskog perioda.
3. Očarana sam i dirnuta samo-isceljenjem planete. Kanali u Veneciji… labudovi… pokazuju nam koliko se Život stara. I da mu ne trebaju svi oni senior-eksperti za strateško planiranje. Niti stotine hiljada eksperata održivog razvoja. Planeta već zna da se postara za sebe. A naše je da se postaramo za sebe. Svako da se postara za sebe. Čini mi se kao jedan od najsnažnijih učenja ovog perioda.
4. Čini mi se da planetarno imamo priliku da ohanemo od svih onih lista. Sa TO DO… da pređemo na TO BE. Ne radi se o tome šta moramo da uradimo. Već da se odredimo na šta nas Život u ovom momentu zove? Ko želimo da budemo?
5. Ovaj trenutak tako jasno pokazuje sve konstrukte koji su namišljeni i bespotrebni. I na planetarnom i na ličnom nivou. Sve eksperte održivog razvoja… koji stvaraju skup i neodrživi razvoj.
Ovo belo platno sa koronom kao lakmusom nam pokazuje sve u našem životu. Sve naše vrednosti. Šta nam je važno? A šta baš i nije? I šta nam je/ ko nam je zaista potreban? A šta je višak? Šta nam nedostaje? A šta nam dostaje? I onda je važno da to negde zabeležimo. Da ne zaboravimo.
Pa ćemo znati kako da nastavimo. Možda skontate da volite svoj posao. I da je bezveze da kukate na ponedeljak. A možda skontate da vam prija rad od kuće. Ili shvatite da vam treba neki novi scenario. Sve što je zdravo… ojačaće. A što je konstrukt… otići će. Let it be.
6. Kad smo već kod vrednosti… ona španska naučnica je tako lepo poentirala. Fudbaleri imaju milione. Naučnici hiljadice. Volela bih da spomenem i matematičke milenijumske probleme…. koji pomeraju svesnost u razmišljanju. U ovom našem svetu oni „vrede“ milion dolara. I rešavaju se jednom u 150 godina. I naravno da matematičari odbijaju da prihvate ovakva priznanja. I ovaj novac. Da. To je veliko pitanje koje je ovaj momenat nametnuo.
Uredili smo svet tako da je najvažnija stvar na svetu sporedna stvar. I tako smo svi malo zalutali na periferiju sveta. Čini mi se. Efemeris. Konzumerizam nepojmljivi. U masovni turizam. Koji ruši Veneciju. Španiju. Zagađuje svet.
Vreme nam je da se sa periferije sveta vratimo sebi. U sebe. U svoje središte. U svoju tišinu. U svoju istinu. Da bismo mogli da čujemo svoj tihi glas. Što me vodi do sledeće tačke.
7. Toliko je vesti.. informacija… svega. Da nam se zavrti u glavi. Današnji trenutak zahteva da čujemo sebe. Svoj tihi glas. Da mislimo svojim srcem. Jer od mnoštva informacija… može samo da nam bude loše. I da izgubimo balans. Mnogo smo zaglavili u mentalnom aspektu. Jer postoji i naše telo. I naš dah. I naše emocije. I naše iskonsko biće. Kao mesto koje je dovoljno. I mesto sa kojega se dešava isceljenje. A naše je biće vrlo zahvalno. I vrlo brzo se regeneriše. Baš kao i venecijanski kanali. Čim izađe sa mesta patnje. Čim se reši invazije neželjenih turista.
Dakle… ako smo fokusirani samo na mental… samo na informacije… već smo u disbalansu. I već nam je imunitet upitan.
Svakoga dana potrebno je da damo ravnomerni tretman svim ovim segmentima svog bića. Laka ishrana…. koja jača naš imunitet. I neki vaši eliksiri. Vežbe koje vama prijaju. I koje ovog momenta možete da praktikujete. Divno je što su mnogi učitelji yoge u ovim vremenima ponudili svoje vežbanje onlajn. I gratis. Hvala im.
Što se emocija tiče… pazite sa kim se družite. I šta u svoj prostor primate. Birajte one koji vam donose lakoću, vedrinu, inspiraciju, radost. I naravno pomozite onima kojima možete. Onako kako možete. Dajte ono što želite i možete da date.
A i ako se bojite… znajte da niste jedini. Svi se bojimo. I to je prirodno i normalno. Disanje uvek pomaže. Kao i osvestiti telo. Stopala. Dah. Put daha. A ako se mnogo bojimo smrti… to samo znači da ne živimo punim plućima. I da je vreme da proverimo šta to još za života svakako želimo da učinimo. Pa da zasučemo rukave. I krenemo. Jer taj dan će svakako doći. Da ne zaboravimo.
Čini mi se da molitva/meditacija/tišina/tihovanje nikada nisu bili važniji. Kako ko ume. I kako ko praktikuje.
Jer što Rumi reče… Jezik Boga je tišina. Sve ostalo je puki prevod. Pa bolje da slušamo originalnu verziju. Nego raznorazne prevodioce.
8. O prolećnom spremanju i čišćenju ne bih govorila. To već svi znate… Toliko puta sam o tome pisala. Govorila. A i nekako je logično. Proleće je stiglo.
Ovaj period doživljavam kao neki RE-USE period. Da prelistamo… pregledamo sve te fotke sa dalekih putovanja… sve te tera-bajte muzike koju smo nasnimili… sve filmove koje smo sakupili.. da ih konačno iskoristimo. UPOTREBNA VREDNOST je mnogo važna za život. I sve što nema upotrebnu vrednost… komotno možemo da prosledimo dalje. Ako ih sada niste gledali… slušali… nosili… sigurno nećete nikada. Pa ih slobodno… predajte dalje.
9. Spremite se. Ovo će svakako proći. Iskoristite ovaj period…. da zahvaljujući koroni… ovo bude krunski momenat. Svidela mi se ilustracija sa mreža… koja nam kaže da je Šekspir za vreme kuge napisao Kralja Lira. Ovo je vreme za krunske projekte. Oni dolaze na red kada uradimo prethodne poslove. Spremimo sve te razne prostore… mentalne… elektronske… garderobne…
10. Volela bih da nakon ovog iskustva živimo na neki novi… svežiji… humaniji i smisleniji način. Čini mi se da je ovo vreme da izađemo iz starih ofucanih priča. Vreme je za nove priče. I da se za njih otvorimo. Da smo radoznali. I fleksibilni. Jer… danas ništa nije sigurno kao nesigurnost. I što pre to shvatimo… i pustimo joj se… lepše će nam biti.
Nikako ne želim da ovo ispadne kao 10 zapovesti za vreme korone. Ovo su samo moji uvidi… i moja prva učenja. A sigurna sam da će ih biti još. Jer je ovo vreme intenzivnog učenja.
Mogu vam reći i kako ja provodim dane. Svakodnevno vežbam. Našla sam jednu odličnu yoga platformu downdogapp.com. Pijem mnogo čajeva. Kao i obično. I moje imuno eliksire (đumbir, limun, biber, kurkuma, med). Ipak se krećem. U granicama dozvoljenog. Mom biću je potrebno kretanje. Vozim bicikl. Nosim masku i rukavice.
Igram se sa mojim mačorom Džejom. Koji mi je velika radost. Meditiram više puta dnevno. I razgovaram onlajn sa Virtuozom. On mi iz Kopenhagena daje tu neku drugu… skandinavsku perspektivu doživljaja sveta. I ponašanja u kriznim situacijama. Pevam omiljene kundalini matre. Igram. I skoro ceo dan pišem roman. Koji se dešava devedesetih. Pa je ispalo da mi vanredno stanje umnogome pomaže da živim u romanu. I ovaj mir mi je božanstven. Ruku na srce… meni mnogo teže pada buka… majstori… silna vračarska gradilišta… koja mi ne daju da pišem. Tako da… pišem li pišem.
Ovo je bilo jedno promišljanje van reda. Moje redovne tekstove ne pišem. Oni čekaju da završim roman. A po svemu sudeći… završiću ga pre nego što sam i sanjala. Na mreže idem umereno… takoreći minimalno. I najveći deo vremena tihujem. Pišem. I jesam.
Što i vama želim.
Ali zato imate nekoliko tekstova… na temu vanrednog stanja.
Jedi. Moli. Voli. Život svoj vodi.
O dalekovidosti duše. I o kućnim bogovima.
Zahvaljujući grmljavini
Potrebno i dovoljno
Ono što te je dovelo ovde….
Video: kratki kurs o čudima
Ne žurim sa onlajn programima. Mada me mnogi od vas pitaju šta ću? I da li ću? I kada ću? Za sada mi se čini da je najvažnije upravo da se svi malo zgusnemo… I da budemo u sebi.
Izučavam platforme… na kojima bismo eventualno mogli da radimo neke aktivnosti.
Zanimaju me vaši uvidi. Utisci. Predlozi.
Ovih dana Luna Lu i ja smo snimile emisiju na ovu temu. Njena nova platforma je nova.rs
Pa možete da nas gledate u četvrtak.
I nemojte da brigate… život se stara. A starajte se i vi o sebi.
Imajte se živo i živahno i vitalno.
Dozvolite energiji Proleća da vas obnovi. I regeneriše.
I slušajte svoje srce,
Do skorog susreta. I snažnog zagrljaja,
Bepa
