Da li se osećam kao brucoš? Kao kada sam se iz Sombora doselila u Novi Sad. Da studiram matematiku. Pitala sam se ovih dana. Ili kao kada sam kretala u srednju školu? I baš sam imala tremu pre prve radionice u novom prostoru. Iako je to bila dvadeset i neka radionica sa mojom herojskom družinom. Dve godine se družimo. I duboko uranjamo i radimo. Verbalni aikido. Moja tema dela tema. Pa opet… tolika pitanja. Kako će im se svideti novi prostor? Osim što je studio potpuno božanstven…. valjalo je dočekati i osetiti atmosferu. Jer… ona u Inter brigada bila je potpuno magična. I niko nije ušao da sa vrata nije rekao wooow.
Digla sam visoke pritke. I sada je valjalo zadržati taj wooow efekat. Od ulaska u prostor… do kraja našeg dugog radnog dana. I desio se. Hvala je Nebesima. Moji heroji podsetili su me da sam ja ta koja pravi wooow u svakom prostoru. Ipak… da bih imala taj wooow… važno je da je meni u prostoru baš tako… wooow. Zato sam uvek i birala wooow mesta za rad.
Ovih dana završila sam i Nebesku mehaniku. Knjigu koja mi je bila na glavnom autorskom meniju poslednje četiri godine. U pripremi je za štampu. I vreme je za plodnu prazninu. Što reče moja Geštalt Kalina. Pusti. Isprati Nebesku mehaniku u svet dostojno. Ne mešaj šumove. Da da da. Sve je to meni jasno. Nego… taj deo mi je najteži. Ovan/Strelac bi išao dalje i dalje. Nova tema čeka već dugo. A znam da valja da sačekam. I promenim svesku. Mastilo. A bogami i rukopis.
U tome mi je pomogao i kompjuter. Moja divna Red Magic Lady. Koja je bila živahna od prvog dana Inter brigada. Osam i po godina. I ona bi da se malo odmori. Da bude čuvarka mog opusa. Riznica. A ne tamo neki radni kompjuter. Na kome radim svaki lajv. Zoom. I kome svako može da pristupi. Pa mi je stigao i novi kompjuter. Koji mi je odmah seo. Odmah su mi na njemu protrčali prsti. Što je bio kvintesencijalni uslov.
U ovom mom feniksovanju i izlasku iz Republike zvane Inter brigada… u kojoj sam imala sve što mi je za život i za stvaranje i za rad i za dokolicu trebalo… menjala sam i stan. Nebeska mehanika mi je dva puta u naručje poslala stan u istoj ulici. Pa sam shvatila da život želi da budem upravo u Draže Pavlovića. Kod Botaničke bašte. Ulici za koju nikada do tada nisam čula. A sada… koga god da sretnem… i kažem gde sam… on se ozari. I krene neku svoju priču sa ovom ulicom. Sviđa mi se taj njen šarm. Iako sam izvorno želela da sam na Dorćolu. Nebeska mehanika rekla je svoje. Studio u srcu Dorćola. Stan u Draže Pavlovića. Važi. Može. Hvala.
I evo me „već“ dve nedelje u novom kraju. Kojim sam očarana. Baš jedan divan Beogad. Sve mi je na pet minuta. Peške. A lepo. I onako starobeogradski. Šarmantno. Funky. I funy. Kao da sam se preselila na drugi kontinent. Čak mi i znani Beograd iz ove perspektive izgleda drugačiji. Nekoliko puta sam uspela i da zalutam. I da palim navigaciju.
Učim se na nove komšijske pijace. Palilusku i Bajloni. Sasvim su solidne. Ali nisu woow. Kao što mi je bio Kalenić. Koji je definitivno najčarobnija vračarska institucija. Već sam dva puta išla da ga pohodim. I danas se spremam. Da pazarim sve što mi treba. Dok ne naučim gde se sve to nalazi u mom novom kraju. A danas idem i da posetim moje mile komšije iz Inter brigada…. koje su institucija ravna Kaleniću. Oooo da. I tekovina mojih 8.5 godina u Inter brigada.
Učim se da skoro sve je novo. Konsteliram nove staze. U stanu. U svakodnevici. I u novom mi Beogradu. Lep je osećaj. Podmlađujući. I am an absolute beginer. Najviše se ugledam na mog mačora Srećka. Koji se polako navikava na prostor. Istražuje. Ovladava pedalj po pedalj. Volim kad sam tako otvorena i senzibilna za život. Kad nema automatskog pilota. I one suverenosti koju sam u Inter brigada posle nekog vremena osećala. Da držim ceo prostor. Celu ulicu. Ceo moj lepi svet. To se valjda zove izlazak iz komforne zone. Nije komforno… ali je rastuće. U mom nomadskom življenju… u kojem sam promenila barem pedeset adresa…. tri grada… a imala i prekookeanske digresije… shvatila sam koliko volim taj osećaj novog. Svežeg. Obećavajućeg. Life is young… I ja sam mlada. Nova. Sveža. Ponovo zbunjena. Otvorena za plodnu prazninu. Zagledana u pramenove. I spremna da pustim da novi život potekne mojim bićem. Ihaaaj.
Beograd, Draže Pavlovića, 15. septembar 2022.