Volim da sumiram. Rezimiram. Dajem naslove. Izvlačim zaključke. Što mi je jedan od centralnih poziva. Da nas pozivam da sva ta silna dešavanja… i sva činjena upakujemo. U naslov i učenja pretočimo. A sve ostalo arhiviramo. I nastavimo laki da se krećemo svetom.
Zato i obožavam suton godine. Kada se nakupi toliko toga. Što hoće da bude spakovano. Arhivirano. Nazvano. Moju 2023 obeležio je Ples. Svakodnevni. Umesto jutarnje joge. Prostirka mi je dojadila. Posle 20 godina… nisam više mogla ga je gledam. A sa opšteg razglasa mi je preglasno odzvanjala pesma Oj živote teretano. Ustaj u 5. Meditiraj. Piši jutarnje strane. Vežbaj jogu. Hrani se veganski. Pa sam gledala da se svih teretana savremenog življena rešim. Godinu sam otvorila plesno. U Istri. Mnoge vikende sam provela na plesnim radionicama. Letovala sam plesno. Nuh… najveća promena jeste moj… svakodnevni ples. Moje liste. Muzikalizacija života. I muzika koja mi se na velika vrata vratila u život.
Ovu godinu obeležila je i intimnost. Nakon što su mi prošle godine hakovane mreže… prestao je moj redovan kontakt sa 22K pratilaca. Što se ispostavilo da mi je bilo vrlo naporno… zahtevno… mučno… i što je ugrožavalo moje stvaralaštvo. Nakon par meseci vratila sam se na mreže. Ali u novom maniru. Light. Lightisimusfullnes. Samo kada mi se hoće. I kad baš imam šta da kažem. Podelim. A u ovu godinu prenela sam učenje iz 2022… da mi nije potrebno 22K pratilaca da bih se izražavala. Razumela sam prirodu svog stvaralaštva. I počela da primenjujem princip ekskluzivnosti. U smislu… ko treba…taj će me naći. Ionako Nindža u meni očekuje da se moji studenti malo potrude da do mog rada dođu. Da ne budem pre-dostupna. Da ne kažem… pre-prisutna. Jer to nikada nisam bila. I to nije moje priroda.
Kao veliko dostignuće ove 2023 smatram intimnost. I fino povlačenje linije šta je moje… lično. A šta je javno. Šta delim. I šta je za koga. Za koji nivo deljenja. Naravno… uz svu iskrenost. I istinitost. Bez koje nema stvaranja. A Stvaralac jeste moj prvi kostim. Moreistine je meni lično jedan od najznačajnijih tekstova.. i ideja ove godine. Još sam istinitija i iskrenija sa sobom. I sa svetom. Spremna sam da budem verna sebi… čak i po cenu da razočaram druge.
Kao veliko dostignuće smatram i vreme kojim sebe častim. Reč godine bila mi je svakako spaciousness. Prostranstvo. Divan japanski koncept. Koji je 20 godina nakon Japana procvetao u punom sjaju. U smislu davanja sebi dovoljno prostora i vremena. Da se uvedem u temu. Da budem u temi. Da mi se tema slegne. Što bi u plesu ritmova odgovaralo prvom.. uvodnom ritmu buđenja. Flow-a. I petom ritmu… bonace. Sleganja. Koji nam danas toliko fali.
Ples… lakoća… intimnost… i spaciousness podarili su mi još toliko toga. U stvaralačkom smislu. Ove godine pažnju je dobila treća godina radionice. Vreme je za nove priče. I moja divna radost i najdublja zahvalnost što herojski svet posvećeno dolazi na naše radionice maratonski. Godinu. Dve. Tri. I što zajedno stvaramo i razmenjujemo našu matematiku višeg življenja. I što sam sve manje uključena u matematike nižeg življenja. Kojom se onoliki bave. Pa ne moram i ja ;). Traži prazan prostor. Kaže filofija spaciousness-a.
Ples. Svakodnevni. Lakoća. Intimnost. Spaciousness. Stvaranje. Vreme je za nove priče. Smeh. Duboke i suštinske razmene. Reči koje su obeležile moju 2023. Ali i ozdravljenje moje sestre. Svest i zahvalnost što je najveća većina mojih prijatelja i važnih ljudi dobro. Zdravo. Prosperitetno. Da ne zaboravim ni zahvalnost za priliku da živim sebe. I svoj poziv. Za divne vodiče koji su tu. U raznim oblicima. Mojim učiteljima. Studentima. Prijateljima. Slučajnim prolaznicima.
I da ne zaboravim najvažnije. Ljubav. Da nikada ne prestane. I vera. Ipak sam ja i Bepa. I nada… Ali od njih… najveća je Ljubav.
Da sumiram. Kad smo već kod sumiranja. Ples. Lakoća. Intimnost. Spaciousness. Stvaranje. Nove priče. Smeh. Duboke i suštinske razmene. Ozdravljenje. Zahvanost. Ljubav. Vera. I nada. Što i vama od sveeeeg srca želim.
Mari Bepa san
Beograd, 26. decembar