Dajem ostavku na ulogu starije sestre. Rekla je Nataša. Od danas sam samo sestra. Ah. Kakva jaka misao. Pogodila me je u srce teme koja mi poslednjih dana kola bićem. A koja odzvanja iz prve rečenice sa mog sajta. Volim da razumem. I sa svetom podelim.
Plesalala sam četiri dana. Pod majstorskim vođstvom divnog učitelja Arjana. Protresla i dobrano pojačala svoju životnu energiju. I njenu žensku… i mušku i dečiju stranu. I kada smo poslednjeg dana radili vežbu u kojoj smo imali zadatak da dva minuta govorimo sva razna DA koja znamo… pa potom još dva minuta za razna NE koja imamo… uh… nije mi bilo dobro. Osvestila sam kolika od ovih DA su polu-DA. DA kao možda. Kao… pa dobro. Pa… hajde kad ste navalili. NE su mi bila mnogo iskrenija i poštenija. Baš me je pogodilo. Onako u središte bića. Mogla sam da se zaplačem nad sobom. Nad svim tim prihvatanjima. Prihvatanje… još jedan postulat mog življenja. Koji sam izgleda pomešala sa pristajanjem.
U egzaltiranom stanju svoje životne sile… mogla sam jasno da osetim do tada nejasne džandrljive osećaje… koji su do tada samo kolali mojim bićem kao neki nejasni osećaj… kao raspršenost svud po telu. Odjednom su mi se kristalisali do reči. Do živih ljudi. Do situacija. Naravno da su one u najbližim i najznačajnijim odnosima. I odjednom su mi u svesti zatiltovale situacije koje mi nisu DA. Koje su mi „red-flag-ovane“. Moja ruka je u tom trenutku nacrtala čitavu stranicu zastavica. Sva ta polu-DA… kao ’ajde važi… pa dobro.. postala su mi tako jasno i glasno NE. Konačno sam čula svoje DA. I svoje NE. Što bi se danas popularno zvalo… granice.
U after danima… mogla sam da čujem reči raznih odgajivača. Pametniji popušta… Pusti ih… ti si iznad situacije. Ti možeš da razumeš. Ti si starija. Ti… Pali br’te. To je moje biće reklo. I narednih dana sam redom počela da komuniciram svoja nova NE. Umesto tih nekih jadnih polu-DA. I to je ta čista jasna svetla muška energija.
I baš kao što volim da razumem. I sa svetom podelim… nisam naučila da primam. A naročito ne da tražim. Jer… nije lepo tražiti. Kaže mantra davna. Koja je pretekla do dana današnjeg. A znamo koliko je važno tražiti. Jer… traži… i dobićeš. Kaže pesma stara.
I to je tema kojom sam se poslednjih godina bavila. Ipak sam ja žena sa patrijarhalnog Balkana. I iako sam potomkinja tzv. emancipovanih žena… obrazovanih… finansijski nezavisnih… ipak… provejavao je duh patrijarhata. I ženske mantre. Samo da ste mi vi dobro. Meni ništa ne treba… Duh starije sestre. Razredne. Mentorke. Ljubavnice. Ona koja razume. Arhetipa Negovateljice. Koji često zaboravi na sebe. I na svoje potrebe.
Svakako da u pozadini onolikih DA čuči i strah od odbijanja. I potreba da budemo prihvaćeni. Voljeni. I uverenje da će sva ta naša DA doprineti uzajamnoj ljubavi. Bezgraničnosti.
Da. Volim ljude. I volim život. I rado mu kažem DA. I volim da ugodim onima koje volim. Uvidela sam da je i moje NE bilo u formi DA. Ovo ne može… ali zato može ovo. I uvek sam nalazila ono što može. A reč GRANICE.. koja odjekuje sa svih strana mi se ne sviđa. Jer mi se činilo da tako ostaje svako u svom zabranu. Sam. U svom svetu. Takođe… osećam svoju bezgraničnost. To je jedina tetovaža koju imam. Beskonačnost. Nju crtkam svaki put kada prestanem da pišem. Pune su mi sveske nje. Osmeha. Poljubaca. I položenih osmica.
Ipak… u zemaljskoj formi postoji i konačnost. Postoji granica. Ali ne ona šengenska. Nego ljubavna. Istinita. Ona koja čuva duh. Ovih dana sam osetila koliko su mi mučna i jadna postala ova polu-DA. I koliko u konačnosti štete mom biću. I koliko su neistinita. A ako NE iz središta moga bića udalji nekoga od mene… reći ću mu hvala.
I to je moja nova mantra. Note to myself. Više nikad neću ućiniti ništa ni za koga što ne osećam celim srcem. Više se neću sresti, pozvati telefonom, napisati poruku, podržati bilo koju akciju…. za koju čitavo moje biće ne kaže DA. I to ovih dana odjekuje mojim bićem. Možda vam ovih dana stigne pisamce od mene ;). A budite slobodni i vi da se izrazite. Krijepi Dušu. Osvežava. Istinski nas spaja.
Abdiciram na poziciju starije sestre. Od danas sam samo sestra. Braćo i sestre.
Vaša,
Bepa
Beograd, 19. novembar 2024.