Ove tropske avgustovske dane posvetila sam pisanju nove knjige. Ređanju kilemetara misli. Reči. Tema. Ideja. Što je jedan vrlo pustinjački posao. Koji ne dozvoljava mešanje sa različitim energijama. U paketu sa pisanjem… tu je i plivanje. I biciklanje. Valja izluftirati, protresti i izdelfinati sve te reči. Da bi se otvorio prostor za nove i sveže misli. Malo po malo… ušla sam u svoje pustinjaštvo. I shvatila koliko mi je naporna svaka razmena.
Jučerašnji dan bio mi je baš naporan. Nevreme se nećkalo. Hoće – neće. Neće – hoće. Nije mi se ulazilo u oluju u dugoj biciklističkoj vožnji do Ade. A energija je htela da mi implodira. Taš mi je u komšiluku. Pa sam se isplivala. Što mi je donelo olakšanje. Nuh… neizdrž je bio jači. Nije mi se družilo. Nisam mogla više ni da čitam. Ni da pišem. U kući je sve picnuto. Ispeglano. I na svom mestu. Pritiskao me je neki potmuli bol u glavi. Ništa što znam nije mi se činilo. Energija… prevelika za mir.. a premala za neki ozbiljniji fizički napor. Na tren me je pritisla egzistencijalna usamljenost. Pa sam se picnula. I krenula napolje. U šetnju. Ponela sam kabanicu… za slučaj toliko najavljivanog nevremena. I pustila nogama da me vode.
Avgustovsko nedeljno popodne. Grad gotovo pa prazan. Noge su me fino vodile. Dorćol ima onolike zanimljivosti. Mnoge omiljene ulice. I neke nove… neistražene kutkove. I malo po malo zadesih se u Kapetan Mišinoj. Roksenina ulica. Da li se vratila sa mora? Ili nije? Pozvala sam je na vajber. Šta radiš? Da li si se vratila sa mora? Kod kuće si? Evo me… Kakva neočekivana radost. I meni. I njoj. Dolazim. Tu sam. Pod prozorom tvojim.
Njen sin Miša je imao onlajn čas klavira. Salon je bio zauzet. Pa smo se šušnule u njenu spavaću sobu. Na njen krevet. Kao tinejdžerke. Čime da me ponudi? Pa već me je ponudila. Gostoprimstvom. Otvorenim vratima. Dobila sam i izlive ljubavi od njene pudlice Lole. I tako je sve odjednom bilo… dobro. Lako. I vedro. Tako lako sam skinula plašt pustinjaka. Ljudi su suština. Podsetila me je Roksen. Ah.. te kuće otvorenih vrata. I raširenih srca. Tako smo lepo ćućorile u njenoj sobi. A posle… kada je maestro završio svoj čas… nastavile smo druženje u salonu. Putnik između svetova. Između gradova. Mentaliteta. Svež. Mlad. I mudar. Kao neki povetarac.
Kakvo instant povezivanje. Srceotvarajuća ljudska konekcija. Koju ništa drugo ne može da zameni. Čovek je čoveku lek. Sve mi je jasnije. Naročito u današnjem trenutku.. kada smo se mnogo utripovali na svoju individualnost. Na mesecima unapred isplanirana druženja. Koja su mi postala tako… smorna. Kao neka obaveza… teška. U gradovima je skoro pa potpuno iščezlo to neočekivano i spontano banjavanje. Nisam ostala dugo. Došla sam samo po ovoliko. Da se obradujemo. Zagrlimo. Povežemo. Ozarimo. Razvedrimo nekom dobrom forom. Jer… Roksen jei duhovita. Beskrajno. Još jedan divan kvalitet… koji lagano iščiljava u preozbiljnom shvatanju sebe… života. A bez koga je život tako… gust i naporan.
Tako ozarena i razvedrena „prostim“ ljudskim povezivanjem … nastavila sam šetnju sad već večernjim Beogradom. Nevreme je otišlo negde drugde. Noge su me odvele u ulicu koju sam oduvek mnogo volela. A neko vreme sam u njoj i radila. Kneginje Ljubice. Kakvo divno mesto sam spazila. Ljubica se zove. Jeste da je malo fensi za moj ukus. Nuh… tako je dooobro fensi. Nije mi se sedelo… ali uskoro dolazim da ga overim.
Kući sam stigla sveža… radosna i obodrena. Kao u nekom divnom provodu da sam bila. Setila sam se Heseove misli iz Stepskog vuka…. O, da sam u tom času imao prijatelja, koji razmišlja pri svetlosti sveće, a pored sebe ima violinu! Kako bih se došunjao do njega u noćnoj tišini, kako bih se nečujno došunjao do njega. Da ga iznenadim. Da u razgovoru i muzici proslavimo nekoliko nadzemaljskih noćnih časova. Ali… nije ga bilo. U slučaju Stepskog vuka. Ali u mom.. na divnu sreću… jeste. A bio je tu i klavir 
.
.
Hvala svim Prijateljima u noćima. Otvorenih vrata. I otvorenih srca. Sa kojima u razgovoru i u muzici možemo proslaviti nekoliko nadzemaljskihnoćnih časova. A lepo je da i mi budemo taj Prijatelj u noći.
Beograd, 17. avgust 2025.