Šta bih poručila mlađima? Pita me A. Isto što bih poručila i mlađoj sebi.
Radi ono što te raduje. I u čemu si dobra.
Ne štekaj se. Daj se celim srcem. PoSVETI se tome. Posvećenost je ključ. Po-svetiti. Načiniti svetim. Na engleskom ta reč je devotion. Devotee. Na mađarskom isto. Szentelem. Posvećenost nagrađuje dimenzijom više.
I neka posvećenost ne bude mučenička… nego relaksirana.
Ne shvataj stvari preozbiljno. Zabavljaj se u svemu. I smej se.
Ne-fiksiraj se na rezultate… nego ostani otvorena za znakove na putu. Jer… život je stariji. Njegova su pravila. I on je uvek u pravu.
A kada ti se izmakne tlo pod nogama… veruj da život ima neki dobar plan. Pusti mu da te vodi. Nemoj da brigaš… život se stara. Veruj. Na kraju uvek bude dobro. A ako nije dobro… to znači da još nije kraj.
Ne zaglavljuj se nad onim što ti ne ide. Menjaj konja koji ne dobija. I ne menjaj konja koji dobija.
Slušaj svoje telo. Veruj mu. Idi ka onom što ti prija. Što ti je lepo. I idi od onog što ti ne prija. I što ti nije lepo.
I naročito pazi sa kim provodiš vreme. Sa kim se družiš. Sa kim piješ kafu. O čemu misliš. Pričaš. Obrati pažnju. Na pažnju.
Mlađoj sebi rekla bih da se sve broji. Svako (ne)delo. Da nema neutralniih dela. Izbora. Ono što danas zovem karmičko ispijanje kafe. Ne zato da bih se prepala izbora… odluka… nego da bi ih bila svesna. Rekla bih sebi… ako hoćeš da budeš ponosna na sebe… čini ono što će te načiniti ponosnom na sebe. I obrnuto. A ti ćeš već znati. Pa i ako pogrešiš… sve je ok. Samo nemoj često. I nemoj ponavljati iste greške. To je mnogo skupa rabota.
I igraj. Igraj. Igraj (se).
A vi? Šta biste poručili mlađim (sebi)?
Beograd, 17. novembar 2025.