Najdraža Marija,

ne koristim Facebook ali bih žella da ti pošaljem svoj uvid u proteklu godinu.

Desilo se sve ono što sam očekivala i o čemu si pričala na Info večeri, jedne tople junske večeri porošle godine.

Naradila si se zajedno sa mnom, skidajući tvrdokornu patinu moje prošlosti. Slojeve  i slojeve, poteške i preobilne…

U svemu što radim studiozna sam pa i u tom delu. Bez propusta sam zakopala sve moje blistavosti i lakoće, sem uverenja da je sve mogu za druge, lakše je meni nego drugima i samo da neko pati a ja ostajala 18 godina sve žednija ljubavi, sreće, smeha, malih radosti….

U trenutku osvešćenja iliti one tačke, dosta je bilo – tri godine pre tebe, pokušavala sam sama da pronađem svoje radosti u sebi, lakoće,, sećala sam ih se ali ne i srcem, tu ih nije bilo….bezuspešno.

Nakon  jučeranjeg dana i posle 12 radionica, da, ja mogu da kažem, Hvala Ti Najdraža Marija, Bepa moj Sensei, Ninadža od Japan sa Balkana, Grofice svakodnevice…uspele smo:))))

Ura, Ura, Ura!!!!!

Juče sam našla put do centra sebe, do svoga srca. Put do ljubavi za sebe, do izobilja za koje sam dovoljno dobra i na koje imam pravo i gle čuda izgovaram ono što osećam, mislim i želim.

Hvala ti, sto si me naučila kako da sve naslage oduvam, da izniknem Moćna Ja, da ispratim Malu i Jadnu Ja u prošlost, gde i pripada.

Radujem se novom pentranju a Boga mi i letenju…prevazilaženju straha od visina, na stazi Heroja….

Moj duboki naklon i hvala od sveg srca i iz dubine duše,

 

Vesna na nekim mestima znana i kao Sancho Panza