Kako jesi sebi seksi?
Ako imam neku nostalgiju… to je za vremenom kad je svet još bio mlad. Uzbudljiv. Seksi. Kad je imao dimenziju više. Nije lako Erosu da preživi u ovo vreme Tanatosa. Straha koji stiže sa onolikih razglasa. Koji me je opet večno iritirao. Zabrinuti i smrknuti sivi ljudi na sve strane. Ne znaju gde udaraju. Zato sam se životno i posvetila stvaranju dimenzije više. Igri. Ushićenju. Erotiriziranju stvarnosti. Bez kojih bi mi se omatoreli sivi smrknuti život činio kao teretana. Oj živote teretano. I često nas podsećam da… nije život doživotna.
Čini se da se u ovom trenutku Eros povukao. I prepustio stejdž Tanatosu. Kada smo na radionici prolazili kroz proces zvani otelotvorenje namere… spuštanjem u mišiće… u srčani mišić… u dah…. skontali smo koliko smo de-erotizovani. I koliko smo skloni da i najljubavnije projekte pokrenute iz srca pretvorimo u robiju. U trebanja. I moranja.
Čudili smo se. I pitali… a đe ode lepršavost… ozarenost… ushićenost? I kako se i najljubavniji ciljevi brzo prepevaju u refren… oj živote teretano? Podsetila sam moje heroje kako lako skliznemo od piknika do kongresa. Što je ostala naša interna šifra za to kako lako jedan divan relaksirani događaj na koji bi mnogi želeli da dođu pretvorimo u smorni kongres. Sa besprekornim protokolom. Dres kodom. Agendom. I beskrajnom smornošću. Koji bi svi najradije da eskiviraju. Da ne nabrajam koliko parova je za svoju svadbu od „piknika“ napravilo predinfarktne kongrese. Koje su jedva pretekli. Ah. Da.
Toga dana u procesu otelotvorenja cilja potrošila sam onoliku energiju da u mojim herojima probudim eros. Privlačnost. Magnetiku. Atraktivnost. Lakoću. Da uživaju u putu. Da zaljube svet u svoje ideje. Zaljubljujući najpre sebe. Zato ovo promišljanje i delim sa vama. I pozivam nas da vratimo tu iskonsku radost života. Prijatelji počeli smo sebe preozbiljno da shvatamo. Lepo nam kaže Rambo. Što čini da smo zreli za penziju. I da nam je svet baš omatorio. I deerotizirao se.
Zato se ja onoliko ne dam sistemima. Klatnima koja bi da ščepaju. Da kongresiraju. Ignorišem algoritme. I njihovu potrebu da im budem službenica. Da mi gospodare. Da objavljujem tada i tada. Tako i tako. Meni je ceo taj svet isti. Generički. Fabrika „autentičnosti“. Sa himnom Oj živote teretano. Poslednjih godina osvestila sam kako je lako upasti u zamku Fabrike „autentičnosti“. Pa čuvam svoju decenijama sticanu slobodu kao najdragoceniji dragulj. Na predloge znalaca da je važno da se zna kada tačno će da se dešava Bepina nadolivanka… kada će da izađe moj tekst… novi broj Fanzina… samo se nasmešim. I kažem… kad im bude vreme. Kad mi dođe. Ostavljajući Erosu i Muzama da vode. Ne puštajući više „trebalo bi“ omče da mi stežu dah. I ubijaju stvaralaštvo. Autentičnost. I uposle je u svojoj fabrici.
Profi je postala NJV mantra današnjice. Zvuči mi baš kao i profit. Profitirati. Neuporedivo mi je draži amaterski pristup. Amaterski smo pobrkali sa diletantskim. Amo-amas-amare-amavi- amatum. VOLETI. Čujem profesorku latinskog Floru Brajer kako ciči. Urla. I od zemlje odskače. Da ostane uklesano. U celom biću. Amo… amaterski. Iz ljubavi. Ćejfa. Iz igre. I to danas najpažljivije čuvam. Da moji piknici iz igre nastali… ne postanu smorni kongresi. Šamani ovu tešku energiju zovu HUČA… naspram lakoće UJUHUE. O da.
Nakon svih ovih besprekorno protokolarnih kongresa koji su zamenili piknike i spontana druženja… nije ni čudo da smo Eros zamenili pornografijom. Što može biti još jedan razlog zašto smo sklonili svoju atraktivnost. Pobrkavši je sa jeftinom pornografijom. Koja vodi kolo u ovom omatorelom kongresnom svetu.
To sam podsećala moje heroje u procesu otelotvorenja cilja. Da atraktivnost ne znači vulgarnu pornografsku pozu. Usta. Sise. Dupe. Kojima danas pokušavamo da insta kompenzujemo eros. Atraktivnost može biti ozarenost. Ushićenost. Pametan pogled. Pogled ispod obrva. Duhovitost. Razdraganost. Senzualnost. Dopišite sami. Kako jesi sebi seksi?
Davnih godina i ja sam zaključala svoj Eros. Tek sam se doselila u Beograd. I počela da radim u sivo-mrkom svetu militantnog mučeništva. U posetu mi je došao drugar prema kojem je nekada postojao romantični interes. Po automatizmu sam ga dočekala kao koketa. Koja je tih dana bila vrlo živahna. Nakon što sam u maniru gejše otišla u kuhinju da priredim čaj za dvoje… desio mi se fleš. A svešću bljesnulo veliko pitanje. Da li ja želim nešto sa ovim čovekom? Da li mi se sviđa? Neeeee…. Odjeknulo je celim mojim bićem. I kuhinjom. Pa zašto ga onda zavodiš? Tih sam se dana posvetila duhovnoj stazi. I dok sam gotivila čaj u moj gejša tokijski servis… desio se preobražaj. U kuhinju sam ušla kao gejša. A sa čajnim poslužavnikom izašla kao monahinja. Tačno se sećam. Te ogromne promene atmosfere. Nije se desilo ništa. A desilo se sve. Moj nekadašnji romantični interes je posle par gutljaja čaja otišao ;).
Prve godine moje posvećenosti putovanju u središte sebe… udaljile su me od erosa. Tih nekoliko godina frajeri, flert… i sve te divne lake erotične stvari… postale su mi daleke. Strane. Kao da ih nikada nisam živela. Zanesenost se preselila na drugu stranu. Hodočasnica u meni je vodila igru. U paru sa Nindžom. Malo po malo skapirala sam koliko je smoran i krt par hodočasnica-nindža bez gejše. Za to vreme moj učitelj Dušan insistirao je da budim Eros. Ah. Koliko me je nervirao. Kad god bi otvorio tu temu. Trebala mi je čitava decenija da zaista vratim tu laku finu razigranu energiju. Sočnost. Živahnost. Sećam se i reči koje sam čula. Koje su odjeknule mojim bićem. Ne mora sve u životu da bude poučno. Nešto može da bude i zabavno. Amin.
I baš zato što sam svesna važnosti te lake razigrane živahne energije… postala sam svesna i kako se lako sklizne na drugu stranu. Razglas koji stiže sa ograđenih fabrika „autentičnosti“… oj živote teretano nas za čas dohvati u svoj teretni huča ritam. Jadni mali Eros. Ne znam kako uopšte opstaje. U ovom svetu u kojem smo potpuno prešli na impotentni admin meta jezik. Satkan od razno-raznih skraćenica. U telefonskim razgovorima često nisam sigurna da li sam razgovarala sa automatom ili sa živom osobom.
Nikada neću zaboraviti prezentaciju koju je održao jedan vrlo zgodan i dobrodržeći profesor u najboljim godinama. Iako je predstavljao strateški plan koji smo inicirali u centralnoj beogradskoj opštini…. zgodni profa koristio je sve neke seksi reči. Uzbudljivo istraživanje… potentno razmišljanje… markantni pokazatelji… strastven pristup… gole činjenice… intiman odnos sa gradom, ogoljavanje… Temu je majstorski vodio od predigre do vrhunca. Primetila sam da se smejuljim. Da mi se diže tonus. Da nameštam kosu. Meškoljim se na stolici. Slično je reagovala i strateški ozbiljna publika. Zagledana u brojke, tabele i grafikone. Važno je napomenuti da je markantni profesor bio okružen mladim i podatnim saradnicama. U potentnim visokim štiklama. Špicaste. Fenirane. Spremne. I one su se nameštale. Otkopčavale gornju dugmad. I svi zajedno stigosmo do poente. Profesor nas je majstorski doveo do vrhunca teme. Ah. Kakvo osveženje. U moru onih sivih predosadnih impotentnih „eksperata“. Poželela sam da zapalim cigaretu. Kao posle vrhunskog seksa. Ovo mi je bio baš oduvavajući momenat. Kada sam počela ozbiljnije da se bavim rečima. I njihovom snagom. Potentnošću. Pardon.
Toliko smo deerotizirali stvarnost. Nije ni čudo da je danas prirodno začeće postalo retkost. Radimo na bebi. Umesto da se igramo i vodimo ljubav. Zato kad čujem da govore taj impotentni admin meta jezik… mojim studentima odmah za lektiru predlažem Crven ban. Odnosno erotiziranje rečnika. I stvarnosti. Jer na početku beše reč.
Da ne filozofiram više. Eros to baš i ne obožava. Želim vam da ovog proleća razbudite svoju prirodnost. Medenost. Neodoljivost. Razigranost. Duhovitost. Šarm. Zanesenost. Spontanost. Kako jesi sebi seksi? I pusti na najjače…
Beograd, 30. mart 2023.