Danima slušam Spring ih Lhasa. I pored svih drugih lista.. nakon dve tri pesme… poželim da je čujem ponovo. Slušam je na repeat. I na ulici. Na mom crvenom zvučniku. Treba mi. Raduje me. Raščipkava mi svesnost na najljubavnije i najlepše frekvencije. Budi u meni i Tibet. I Japan. Postanem Proleće kada je slušam. Osećam mezgru koja raščipkava drveće. Ne propustim da pustim ovu rajsku ariju ni na mojim radionicama. Da podelimo taj zajednički trenutak svetlosti & ljubavi. I da ga kroz tela propustimo. I svakoga isto dirne. Znaju Tibetanci za čudesne frekvencije. Oduvek <3.
Znaš da su Amerikanci radili istraživanje… da razumeju šta Tibetance čini tako… tibetanskima? Pitala me je Daca. Pretvorih se u uvo. Koštice od kajsije. Reče mi. I tu sam kliknula. Počela sam da se smejem. Biće mi je pevalo Oliverovu…. Smejem se… a plakao bih. A sve zbog toga kako ništa nismo razumeli. Tibet i koštice od kajsije!?!? Dragi Bože… Pa zar ne osete taj Mir. Prihvatanje. Blagost. Ljubav. Unutrašnji osmeh. Zar ne osete Meditaciju? Molitvu? Ne-srdžbu i prihvatanje čak i okupatora? Koštica od kajsije. Dragi Bože…. pomozi nam. Nije ni čudo što u svetu zapadne misli živimo u svetu gladnog duha. Siti onolikih materijalnih blagostanja. U svetu gladnog duha.. ne pomaže ništa. Kako to još nismo shvatili?
Što me vodi do skorog istraživanja u kojem su istraživači radili sa pacovima. Dajući im priliku da biraju. Da piju vodu ili kokain. I… pacovi su se vrlo brzo navukli na… kokain. Svi. A onda su istraživači napravili tvist. Umesto da ih drže u kavezu.. napravili su pacovski raj. Sa mnogo toga za činiti. Mesta za istražiti. I drugih pajtaša za družiti se. U ovoj verziji… ni jedan jedini pacov nije okusio kokain. Imali su pametnija posla. I kako je zaključio Johan Hari… direktor istraživanja… suprotno od zavisnosti nije trezvenost. Nego ljudska veza. Ambijent. Kontekst. Povezanost.
I koliko na mojim predavanjima insistiram na ovoj temi. Na kontekstu. Odnosu. Ambijentu. Miljeu. Koji čini skoro sve. Sadržaj je tek puko zapadnjačko nerazumevanje suštine. Na Tibetu nam ne treba kokain. Ni koštice od kajsija. Kao što u svetu gladnoga duha… ništa na pomaže. I na temu konteksta… najsvesrdnije vam preporučujem Spring in Lhasa… ili neku drugu muziku. Koja vas uzdiže. Vraća u vaše telo. Povezuje sa dahom. Sa sobom. Sa svojim telom. Sa svakom njegovom ćelijom. Sa Prolećem. Sa prostorom u kojem ste. Pa opet sa sobom. Sa ljudima sa kojima ste. Sa prolećem. Sa muzikom. Sa tom silom koja budi čitavu prirodu… Pa će vas i „običan“ udah i čaša vode odvesti na najčudesnije mesto. Povezanosti. Jedinstvene svesnosti. Neće vam trebati čak ni koštice od kajsije. O kokainu da i ne govorimo.
I neka vam ovo Proleće donese mnogo čudesnih trenutaka. Kao Spring in Lhasa <3.
Bepa
Lhasa, 29. mart 2024.