Ovih dana sam baš pojačala svoju životnu energiju… osećajući tako snažno i jasno i glasno šta mi je DA… a šta mi je NE. O čemu sam pisala u promišljanju Pametniji popušta. Ako ga niste čitali… toplo preporučujem 
. Tada sam se sa sobom dogovorila da ću još više i bespogovorno slušati moj tihi glas. I da više neću pristajati na ta neka polu-DA. DA kao možda… ili DA… kao dobro… ajde neka vam bude… Počela sam da živim mantru da više nikad neću ućiniti ništa ni za koga što ne osećam celim srcem. Da se više se neću sresti… pozvati telefonom… napisati poruku… podržati bilo koju akciju…. za koju čitavo moje biće ne kaže DA. Uvidela sam koliko sam imala automatskih nepormišljenih DA. I koliko je to dreniralo moju životnu energiju. Koja je ipak… složićemo se… najveći kapital kojim raspolažemo u ovozemaljskoj stvarnosti.
. Tada sam se sa sobom dogovorila da ću još više i bespogovorno slušati moj tihi glas. I da više neću pristajati na ta neka polu-DA. DA kao možda… ili DA… kao dobro… ajde neka vam bude… Počela sam da živim mantru da više nikad neću ućiniti ništa ni za koga što ne osećam celim srcem. Da se više se neću sresti… pozvati telefonom… napisati poruku… podržati bilo koju akciju…. za koju čitavo moje biće ne kaže DA. Uvidela sam koliko sam imala automatskih nepormišljenih DA. I koliko je to dreniralo moju životnu energiju. Koja je ipak… složićemo se… najveći kapital kojim raspolažemo u ovozemaljskoj stvarnosti.Sve mi je jasnije koliko su tanušna i impotentna ta naša nepromišljena i neosvešćena davanja. ( I primanja, as well). I ma koliko da spolja deluju velikodušno… njihova polazna tačka i motiv čine ih… slabašnim. Neistinitim.
Epizoda i anegdota sa mojim DA i NE ima tušta i tma. Izdvajam jednu. Vrlo rečitu. Baš zato što je svakodnevna. Moja draga Nija mi se danima vrzmala po mislima. Zvala sam je. I dogovorile smo se da se vidimo u tri. Iako to nije vreme kada je moja životna energija na nekom maksimumu. Naprotiv. To je vreme moje sieste. Esencijalnog dela mog dana. Koji počinje sabajle u četiri. Nekada i ranije. Nuh… Nija je bila slobodna tek od tri. I ja sam „pristala“. Došla sam dosta ranije oko Beograđanke. Vrtela se. Motala. Popila kafu. I videla da je tri prošlo za deset minuta. Setila sam se i da mi je Nija rekla da je na sastanku. I da ne zna tačno kada će biti gotov. I moje biće je viknulo… NE. Dosta je bilo. Ideš na tvoju siestu. Ovo nije tačka na kojoj se počinje susret sa prijateljicom. Sa kojom menjaš duboke i važne teme. U par reči sam joj to i napisala. Da mi je pala energija. Odoh kući. Da se vidimo uskoro. I da dodam.. zaista nije bilo ni trunke durenja. Ni na situaciju. Ni na Niju. Čistog srca. Iz svoga DA. I NE.
I prateći svoja DA… idući putevima koji mi sviđaju… i izbegavajući puteve i situacije koje mi se ne sviđaju… obavila sam par sitnih stvari. Bila tamo i vamo. I naletela na… Niju . Oj živote… koliko si čudesan. Obožavam i ove (anti)sinhronicitete. Upravo je završila taj iscrpljujući sastanak. Moja energija je bila na crvenom. Taman tolika da dovozam bajk do kuće. Dan je bivao sve tmurniji. Sumrak je već padao. Izgrlile smo se. Malo smo ismejale situaciji. Konstatovale stanje niskog vodostaja. I otišle svaka svoga puta.
. Oj živote… koliko si čudesan. Obožavam i ove (anti)sinhronicitete. Upravo je završila taj iscrpljujući sastanak. Moja energija je bila na crvenom. Taman tolika da dovozam bajk do kuće. Dan je bivao sve tmurniji. Sumrak je već padao. Izgrlile smo se. Malo smo ismejale situaciji. Konstatovale stanje niskog vodostaja. I otišle svaka svoga puta.Mnogo je takvih situacija… naizgled malih… svakodnevnih… u kojima sam istinita prema sebi… svojoj energiji… situaciji… ljudima… Dajem ono što imam i što želim da dam… bez tih nekih polu-pristanaka. I mogu vam reći da moje biće peva. Životna energija je na maks (kuc kuc kuc) Tihi glas peva i pevuši. Samo-poštovanje i integritet takođe. Deluje šašavo. Ali radi. Besprekorno.
Verujem da je naš život satkan od ovih „malih“ izbora. I da ako slušamo svoj unutrašnji navigacioni sistem.. sve teče. Prirodno i nenaporno. Čak ni ne dolazimo u situacije da imamo neke „velike“ odluke. Jer su one satkane od svih tih „malih“ DA i NE. I obrnuto. Ako bezbroj puta kažemo DA… kada naše biće oseća i vrišti NE… tada skrećemo sa svoga puta. Zbunjujemo svoj besprekorni navigacioni sistem. A tu mogućnost ne bih darazrađujem ni u ideji. I da… nema malih izbora. Svaki je veliki kao kuća. Deluje šašavo… ali moja energija peva, igra, pliva, piše, stvara. Hvala nebesima i mom tihom glasu na besprekornom sistemu oglašavanja. Što i vama od sveg srca želim. 