Sveži novi život

 

Evo jednog divnog recepta za svežinu i osveženje svakodnevice. Koji sam dobila od moje drage Kraljice Vilenjaka Kada se požalila da se oseća pohabano… i da joj život ne dozvoljava da se osveži… da otputuje… da ode na neki ritrit… da napuni baterije… jedan mudar čovek joj je dao fantastičan savet.

 

Neka promeni garderobu… ono što iz ormana bira… neka uvede nove boje… pantalone neka zameni suknjama i obrnuto. Neka jede različitu hranu. Nove recepte neka isproba. Neka se kreće drugačijim putanjama. Neka uvede novu telesnu praksu. Neka promeni frizuru. Neka se sreće sa drugim ljudima. Neka promeni teme. Ono što na mrežama prati. Ono što gleda. Sluša. Čita. Neka razgovara sa ljudima u prodavnici. Ili na uobičajenim mestima na koja odlazi. Sa nekim drugim ljudima od ustaljenih. Počela je da ćaska sa roditeljima… kaže. Prvi put u životu. Umesto duge vilenjačke kose ima… tako zanimljivu frizuru. Novi način ishrane. Nova telovežba. Nove boje. I tako joj je sveža energija. Kao neki fini povetarac. Nova. Zanimljiva. Drugačija.

 

Koliko smo majstori da svojim pohabanim… uvek istim navikama napravimo Dan mrmota. Jedan te isti dan. Da tako jedno sveobuhvatno šareno raznoliko beskrajno iskustvo.. zvano život.. svedemo na jednu putanju. Kuća – posao. I koliko imamo potrebu za svežim. Novim. I koliko verujemo da se to nalazi negde daleko. Na egzotičnim destinacijama. A ništa nije dalje od istine. Putovanje može a ne mora da nam da svežinu. Znam onolike turiste koji i na putovanjima žive isti život kao i kod kuće. Samo ga presele na neku novu lokaciju. Isto jedu. Isto misle. Na isto obraćaju pažnju. Isto razgovaraju. Isto se oblače. Isto rade. Isto… isto.

Ovo je povezano sa našom radionicom šest. Ono što te je dovelo ovde… neće te odvesti tamo. Kada počinjemo da izlazimo iz automatizma. Iz svojih obrazaca. I krenemo da razvijamo drugu grupu mišića. Jer da bismo živeli pun život… potrebno je što više da ličimo na sam život. A on je tako sveobuhvatan… raznolik… beskrajan.

 

Kako god okrenemo… sve je u nama. Možemo i svoj grad da gledamo svežim očima putnika. Da pogledamo ljude sa kojima smo svaki dan. Po ceo dan. Da ih pogledamo očima deteta. Sveže. Radoznalo. Na novi način. Da ih zaista vidimo. Čujemo na neki novi način. Dublji.

 

I odjednom… dešava se neki novi dan. Svež život protekne kroz nas. Kao da smo u nekom drugom gradu. U nekom drugom životu. Sa novim putanjama. Temama. Ljudima. Idejama.

 

Što jedan moj mentor reče… Ako nisi… moraš.