Evo da sa vama podelim teme i uvide kojima smo se ovih dana bavili na trećoj godini Sveučilišta. Kako mi se čini ovaj trenutak epohe… Gde vidim inflaciju i prenaduvanost? A gde vidim glad epohe?
A šta vidim.. u mom kutku sveta? Vidim pregaranje & iznurenost ljudi. Ledene sisteme. Inflaciju kontrole. Inflaciju moći bez osećaja. Strukture bez radosti. Arhetip Kralja/menadžera bez Ljubavnika. Liderstvo bez srca.
Vidim inflaciju mastera. Uma. Mentalnu anksioznost. Objašnjavanje bez iskustva. Znanje bez mudrosti. Jalove analize – paralize. Arhetip Intelekutalca. Neotelovljenog. I nepovezanog sa duhom. I dušom.
Vidim i Negovatelje bez granica. Koji su iscrpljeni usled inflacije davanja. Iako bezgranično davanje daje tač moralne superiornosti… ipak… potmulo pritiska tiha ogorčenost. A pasivna agresija varniči.
Čini mi se da se i arhetip Buntovnika sa razlogom… potrošio u dugotrajnoj reakciji bez vizije. U dekonstrukciji bez konstrukcije. Bez Vizionara. U haosu koji još nije urodio plodom. A kao najradikalniji bunt dolazeće epohe… svakako vidim ISKRENOST sa sobom. I sa svojom energijom. Reći DA… kada nam srce kaže DA. I reći NE… kada nam srce kaže NE.
Arhetip Mangupa vidim kao centralni lek epohe. Da rasprši ovu inflaciju ozbiljnosti. Zabrinutosti Političke korektnosti.. Da oslobodi kreativnost. Da odmori naše napumpane ego-tripove. I donese nam lakoću. Malo da ohanemo. A bez Mangupa svakako ne možemo da uđemo ni u jedan poduhvat. Jer on je taj koji ima herca. I na foru zna da preigra Kiklopa. Čuvara praga. Na tu temu… čeka vas promišljanje Na neku čudnu foru. Kao lek epohe. I dozivanje Mangupa.
O arhetipu Ljubavnika… da i ne govorim. Dozivam ga da nam vrati eros i sočnost u život. I u odnose. Da izleči civilizacijsku anesteziju. Praznu funkcionalnost. Odnose koji su postali ugovori. Duhovnost koja je suva. I da nam vrati radost življenja. Smisao. Živost. Uživanje. Čulnost. Otelovljenost. Sočnost.
A čujem i arhetip (magičnog) Deteta. Kako cvili iz mraka. Kao Devojčica sa žigicama (šibicama). Dok mi „mrtvi” ozbiljni držimo prezentaciju u nekom ’ladom modularnom modulu. Smarajući i sebe. I svet oko sebe. Jalovim analizama. Smisla i rezona bez. Da nam vrati poverenje u život. Dozvolu da počnemo. I odmori nas od cinizma epohe. A bez otvorenosti Deteta ni Ljubavnik ne može da se otvori.
A kad smo kod smisla… esencijalno nam je potreban i arhetip Čarobnjaka. Koji zna da integriše i otelovi sve ove kvalitete. Puf. Da ih spusti u svakodnevicu. Nakon onolikih fejk Čarobnjaka. I gurua. Koji su pokazali svoju senovitu stranu. I kao u mnogim mitovima… zloupotrebili moć koja im je data. Čija se „magija” pokazala kao jedna velika sitnosopstvenička manupalicija. I baš zato… vreme je za otelovljenog Čarobnjaka. Integirsanog. Etičnog. Uzemljenog. Živog. Jer svet vapije za smislom. I preobražajem.
Da dodam još jedan važan karakter. Svedoka saveznika. Arhetip nove epohe. Koji nam nudi oko koje vidi. Uvo koje čuje. Otvoreno srce. I njegovo Prisustvo. Peti element. Etar. U kojem se svi postojeći elementi raspoređuju. I na čudesan način povezuju. U biću našeg sagovornika. I sve mi je jasnije da je najveći dar koji možemo da damo jedni drugima… kvalitet naše pažnje. Jer kad nas neko zaista čuje… a da nas pri tome ne osuđuje… i ne pokušava da preuzme odgovornost za nas.. ne pokušava da nas oblikuje… začuđujuće je kako elementi koji su se činili nerešivima, postaju rešivi.
Iznova me fascinira ova epoha. Koja ima ogroman potencijal… i jednovremeno ne male zahteve. A prvi i osnovni… rekla bih… jeste da povežemo um… telo… duh… u jednu celinu. Tri uma na istom zadatku. Da rade kao jedan. Da ispoliramo svoj unutrašnji kompas. U vremenu deep fake-a. I da budemo istiniti sa sobom. I svojom energijom.
A vi dodajte šta sam preskočila. I šta vam je potrebno.
S ljubavlju i mangupskim namigivanjem,
Bepa
Bepa, 22. decembar 2025.