Integralna verzija mog razgovora sa Brankom Jakšić, novinarkom Politike
Šta je to NLP? Kako se postaje trener NLP pa još master?
NLP je skraćenica za Neuro lingvističko programiranje. Suštinski, NLP je metodologija koja se bavi razumevanjem našeg ostvarenja. Lične izvrsnosti. Jedinstvenosti. Neponovljivosti. Lične ludosti, kako volim da je zovem.
NLP nas uči da razumemo kako naši mentalni, emocionalnii, telesni i jezički obrasci čine da se osećamo ispunjeno. Ili da se osećamo prazno. I naravno, kako da što češće budemo ispunjeni.
NLP je nastao 70-ih godina u Kaliforniji. Tako što su dva čudaka, Džon Grinder i Ričard Bendler krenuli u razumevanje strukture magije ostvarenja. Pratili su najostvarenije ljude u svim oblastima ljudskog dejstvovanja. I došli do zlatnih niti. Koje čine osnovu NLP-a.
U formalnom smislu, NLP trener postajete tako što pohađate neki od međunarodno sertifikovanih programa. Najpre 6-7 meseci pohađate praktičarski deo. Tada učite osnove NLP-a. Sledećih 6-7 meseci je master kurs. Tada produbljujete znanja iz oblasti. Poslednjih 6-7 meseci učite kako da ta znanja podelite sa ljudima. Učite i vežbate javni nastup. I kako da na pravi način prenesete poruke različitim ljudima. Nakon toga, potrebno je da još tri godine prelazite određenu „kilometražu“. Držite radionice. Treninge. Nastupate. Tada vam međunarodna NLP asocijacija daje sertifikat NLP trenera.
Ipak, mislim da je suština bivanja NLP trenerom vaš lični život. I način na koji se odnosite prema sebi, prema životu, ljudima. I pojavama. Jer jedino je vaš lični život i vaše lično iskustvo ono što zaista imate. I čime poručujete. Sve ostalo je prazna, second-hand priča. Ukoliko niste odani onome što poučavate.
Po mom razumevanju, suština NLP trenera je on sam. I njegov život. I to bi ujedno bio i pravi kriterijum za izbor osobe sa kojom ulazite u delikatan proces ličnog razvoja.
To je moderno zanimanje, koliko (otprilike) ima trenera NLP u Beogradu (Srbiji), svetu? Malo, sve više?
Ja sam u NLP svet uronila 2009 godine. Pre sedam godina. U našoj zemlji, NLP je tada stidljivo kucao na vrata. U grupama nas je bilo desetak. Od svukud sa Balkana. Iz Makedonije. Bosne. Republike Srpske. Crne Gore. Beograda. Novog Sada.
Ja sam trenerski program završila 2011.godine. Imala sam privilegiju da učim od velikog učitelja Tom Besta. I od drugih svetski priznatih učitelja. Na NLP institutu u Beogradu.
Prvih srpskih NLP godina, svake dve-tri godine je stasavalo desetak NLP trenera. Poslednje dve-tri godine, NLP je postao vrlo popularan. I sve je popularniji. Pa je svakoga dana sve više zainteresovanih. Sve više praktičara. Mastera. Trenera. Ne pratim statistiku. Ali vidim trend. I omasovljavanje. Mogla bih reći geometrijski.
Ko su ljudi koji vam se obraćaju? Šta oni traže, žele? A šta stvarno mogu da očekuju i dobiju?
Ljude sa kojima radim zovem herojima. Baš kao što i svoj opus zovem Heroji novog doba. Potrebna je velika hrabrost da sebi priznate sebi da niste zadovoljni svojim životom. I da želite nešto da menjate. Da od života očekujete dimenziju više. A onda je potrebno i da pronađete nekoga. Kome verujete. Da preuzmete odgovornost za svoj život. I da krenete svesno da ga stvarate.
Ljudi mi se najčešće obrate kada dođu do tačke u životu u kojoj shvate da se čudo i ispunjenje neće desiti jednoga dana. Kada diplomiraju. Kada se zaposle. Kada sretnu pravog partnera. Kada budu imali veću platu. Ni zvučniju poziciju. Kada vide da se sreća ne dešava na ovaj način. Kada ih uhvate u ralje života. Iseckanost života na obavljanje. Na prazne uspehe. Na Pirove pobede. Kada se pitaju da li je način na koji žive ono što su nekada od života očekivali. Kada se pitaju: I to je sad kao to? Kada odmaknu visoko na penjanju merdevinama uspeha. Pa im se učini da su se popeli na pogrešnu zgradu. U ličnom, profesionalnom ili društvenom smislu.
Svi mi tragamo za srećom. Svi želimo ispunjenje. Samoostvarenje. I svako ga želi na svoj jedinstven, neponovljiv način.
Svako mora da razume sam sebe. Ja ih učim kako da razumeju sebe. I da žive sebe. Da razumeju šta ih je dovelo dovde. Da razumeju svoju puninu. I svoju prazninu. Da oslušnu, razumeju, izraze i brendiraju svoju ličnu ludost. Da svakoga dana, žive i rade u skladu sa svojim najvišim vrednostima. Da komuciraju sa sobom. I sa svetom. I još mnogo, mnogo toga.
Kako merim uspeh u svom poslu? Kratkoročno, uspeh merim tako što ljudi žele da na radionici provedu ceo dan. Dugih 8-9 sati svoje slobodne subote. Ili nedelje. A onda im se ne ide kući. Tako što odlaze ozareni. Tako što dođu i sledećeg meseca. Iako nemam nikakav „štap ni šargarepu“. Ne dajem sertifikate. Zato što su meni sertifikati u oblasti ličnog razvoja apsurdni. Ne razumem njihovu svrhu. Dakle, nema zvanja. Nema spoljašnjih medalja. A oni ipak dolaze. Svakog meseca. Jednom mesečno. Ceo dan. Plate za to. I tako godinu dana. Većina nastavlja i master class. To je još jedna godina. Dve generacije koje su završile ceo moj autorski program Heroji novog doba traže nastavak. To će biti treća godina našeg zajedničkog rada.
Dugoročno, uspeh merim po spoljašnjim ostvarenjima mojih heroja. Tako što ostvaruju svoje ciljeve. Što svakodnevno bolje komuniciraju sa sobom. Sa svetom oko sebe. Što se lakše nose sa situacijama koje im život donese. Jer, ne radi se samo o tome šta nam se dešava. Nego kako se mi povodom toga odnosimo. Tako što mi svakodnevno pišu o svojim ostvarenjima. Na radionicu šalju svoju decu. Žene. Roditelje. Prijatelje. Da prođu kroz isti proces. Tako što svako malo idem na njihova slavlja. Privatna i poslovna.
Kao matematičarka u osnovi, kako se nosite sa pozivom (zanimanjem) koje se temelji na vrsti brze psihoterapije što je na početku, osamdesetih godina i bila zamisao tvoraca neurolingvističkog programiranja?
Moram da kažem da sam ja autorka opusa Heroji novoga doba. Iako sam i NLP trener, to je samo jedan deo mog izraza. NLP koristim kao jednu divnu strukturu. Kao profesorka matematike se preko 25 godina bavim razumevanjem kako ljudi razmišljaju. Kako im se vrte točkići. Svih godina sam ovo razumevanje obogaćivala. Učenjima, saznanjima i iskustvima sa svojih traganja i putovanja. O kojima pišem u svojih 5 knjiga. U mom opusu se nalazi i sve pametno, korisno ili zanimljivo što sam ikada saznala. Osim raskošnog životnog iskustva i ljubavi prema matematici, opusu sam dodala i strateško i projektno razmišljanje. Koje sam učila u Japanu. I tokom decenije bavljenja međunarodnim donatorskim projektima. U njega sam utkala i filozofiju Istoka. Joge. Borilačke veštine. Ples. I svoju ličnu ludost. Naravno. I naravno, balkanizovala je. Jer ne može kalifornijska priča da se direktno prenese na balkanske obrasce.
Od ovih traganja napravila sam opus Heroji novog doba. Koji NLP ima samo kao strukturu.
Sada mogu i da vam odgovorim na pitanje. Ja se ne bavim brzom psihoterapijom. Moj poziv usmerava ljude na same sebe. Na preuzimanje lične odgovornosti. Na brendiranje lične ludosti. A to nije brzo rešenje. Nego celoživotni proces. Koji se živi svakoga dana. U svakom pogledu. Eto, to je moj najdublji poziv.
Koliko je cenjeno vaše zanimanje? ZAŠTO?
Moj poziv je još uvek nedovoljno razumljiv ljudima na ovim prostorima. Shodno tome, ljudi koji vole trendove i nove, nesvakidašnje i mistične stvari, su prvi koji su zainteresovani da urone u nove svetove.
Ljudi okrenuti tradicionalnim učenjima su tradicionalno nepoverljivi prema njima nepoznatim i novim temama. Oni ne cene nešto dok mu vreme ne očita karakter. Moj poziv za sada na pravi način cene poznavaoci. I njihovi prijatelji, porodica. Oni koji su doživeli koliko su ova znanja i učenja unapredila, obogatila, olakšala ili ulepšala njihov život. I njihovu svakodnevicu. Moj poziv jeste i da demistifikujem svoj poziv. Baš zato jednom mesečno držim info-veče. Kada ljudima predstavljam svoj rad.
Kako živi jedan trener NLP?
Ja sebe ne doživljavam kao NLP trenera. Pa vam ne mogu reći kako živi NLP trener. Ja sam autorka. Pisac. Mislilac. Tragalac. Filozof. NLP je samo jedna stavka u mojoj profesionalnoj biografiji. Mogu vam reći kako živi autorka opusa Heroji novog doba. Ustaje rano. Do 4: 43. Svakoga dana. Uključujući i prvog januara. Piše. Stvara. Osmišljava radionice. Knjige. I tako do 10. Onda vežba jogu. Meditira. Razgovara sa svojim muškarcem. Šetaju se mnogo. Stvaraju u 4 ruke. Vole se. Duboko. I snažno. Komunicira sa herojskim svetom. Najavljuje programe koje ih čekaju. Piše beleške sa herojskih susreta. Sreće se sa herojima koji dolaze na individualne konsultacije. Sa prijateljima. Koristi bicikl kao prevozno sredstvo. I zimi. I leti. Pliva. Odlazi na Kalenić. A subotom i nedeljom drži celodnevne radionice. Ponedeljkom vodi Happy Mondays projekat. Komunicira sa ljudima na društvenim mrežama. Šalje im svoje nove tekstove. Kao temu za razmišljanje za sledeću nedelju.
Uvek možete da se vratite matematici i profesuri. Planirate li to?
Matematikom sam na klasičan način prestala da se bavim 1. juna 1996. Dala sam otkaz u školi. I pozvala ljude u fakultetskoj biblioteci da dođu po sve moje knjige. Kada mi ljudi kažu da im je žao što se više ne bavim matematikom, ja ih razuverim. I kažem im da se bavim. Svakoga dana sve više. Samo što sam sa rešavanja kompleksnih matematičkih zadataka, prešla na rešavanje životnih. Na razumevanje kako ljudi misle. Kako način na koji misle utiče na njihova osećanja. Na njihovu motivaciju. Na njihove akcije. I u konačnosti na njihov život. Koji je proistekao iz ovog niza. Kako njihove misli stvaraju srećne situacije. I kako stvaraju probleme u njihovom životu. I kako da problem više ne bude problem. Nego prilika za unapređenje. Pa šta ima lepše od toga. Punokrvni živi život je meni neuporedivo zanimljiviji i intrigantniji od papirnih i izmišljenih matematičkih zadataka. Između života, živog iskustva i žive razmene sa ljudima i papira, uvek biram život. Odnosno živu matematiku. Eto tako.