Sa svih strana čujem žaljenje. Zabrinutost za stanje u društvu. U svetu. Svima se čini da drugi rade loše. Da ne rade kako bi trebalo raditi. Svi misle da bi oni to mogli bolje. Nuh.. uglavnom na temu ništa ne preduzmu. Čujem razočaranost. Jer… neće se desiti dekret. Koji će sve promeniti preko noći. I čujem koliko ljudi veruje da (skoro) sve u njihovom životu zavisi od spoljašnjih okolnosti. Prepuštajući tako moć i odgovornost drugim… ljudima. Okolnostima.
Kad smo već kod odgovornosti… osećam odgovornost da nas podsetim da kakav narod… takva je i vlast. Da kakva svest… takav je i svet. Da sve je povezano sa svime. I da se sve odvija na jedan jedini mogući način. Kao rezultat svesti ljudi koji žive na planeti. Da na početku beše svest.
Ne moramo da idemo daleko… dovoljno je da pogledamo ulice. I haotično… nesvesno kretanje ljudi. Koji ne znaju gde udaraju. Samo pogledajte njihove navike. U šta ulažu svoju najdragoceniju valutu. Pažnju… vreme… novac… Način na koji se odnose jedni prema drugima. U redu… u prodavnici… u saobraćaju… Kakva svest takav nam je i svet.
Na početku leži svest. Sve što jest. A zlo leži u pojavama koje nisu svesne. Nesvesna aktivnost milion mašina za rezultat mora da ima sudaranje. Razaranje. Do svesti se ne može doći nesvesno. Kada bi ljudi bili drugačiji… sve bi bilo drugačije. Ali pošto su ono što jesu… sve je onako kako jeste. I tu nam nikakvo žaljenje ne pomaže. Jer ne rešava ništa. Naprotiv.
Volim da nas podsetim najdragocenije valute XXI veka. NJV Pažnja. Ono što je Vadim Zeland pisao u Transsurfingu. O klatnima. Koja se hrane našom pažnjom. Našom energijom. Ono što mi možemo da učinimo… i gde leži naša moć/odgovornost je naš izbor čemu ćemo svoju pažnju pokloniti. Krugu brige ili krugu našeg uticaja? Da li ćemo pokloniti svoju pažnju kukanju… žaljenju i zameranju? Ili onom što možemo da učinimo?
Stvar je u tome što ljudi ne veruju u zakon velikih brojeva. Niti u značaj svog doprinosa svetu. Poretku. A to je jedino mesto… centralni teren na kom smo dobili priliku da se izrazimo.
Kako bismo učinili ono što je teško…. valja da naučimo da činimo ono što je lako. Ne može se započeti s najtežim. A vazda nas zanima ono što ne možemo. I što ne znamo. Što nije u našem delokrugu.
Podsetiću nas Univerzalnih zakona. Na vezu mikro i makro kosmosa. Da kako je unutra… tako je i spolja. Ne verujemo u „male“ korake. Koje nam je lako da učinimo.
Mistici nam vekovima govore da ako želimo da sprečimo ratove… neka odemo kući. I izmirimo se sa svojim bratom. Sestrom. Komšijom. Da volimo svoju porodicu. Komšiluk. To je naš prvi i centralni teren.
Akoželimo humanije društvo… da budemo humaniji. Da razgovaramo sa kolegama… umesto da im šaljemo mailove. Da se sretnemo sa prijateljima. Umesto da im lajkujemo objave na mrežama.
Želiš uređeno društvo? Uredi svoj život. Kuću. Stan. Terasu. Izbaci starudiju. Nekome je ona potrebna. Budi donator.
Kada želiš da učiniš „seve“… čin dobrovoljnog služenja zajednici… počisti ispred svoje i ispred komšijine kuće. I ne zameraj mu što nije stigao da počisti.
Daj ono što želiš da dobiješ. Budi promena koju želiš da vidš. Okruži se ljudima koji hrane tvoju aktivnu energiju.
I ne sumnjaj u male grupe posvećenih ljudi koje menjaju sve(s)t. Svet se uostalom jedino tako i menjao. Dekretom su stizale uglavnom diktature.
I ne propovedaj svoju istinu kao jedinu. Kao što ja sada propovedam 
. Ljudima je preko glave misionara. Vidimo šta su misionari načinili od sveta.
Živi svoju istinu. Budi promena koju želiš da vidiš. U svom krugu uticaja.
I seti se da semenka ne niče preko noći. U predizbornoj kampanji. Raste ono čemu redovno poklanjamo pažnju.
A kada ti dođe da kritikuješ… seti se da je kriticizam prerušena želja. Preokreni je u akciju. Sada. Učini nešto. Skloni ono što te nervira. Uredi onaj deo sveta koji je tebi na raspolaganju. Svoj prostor. Svoje odnose. To je krug uticaja.
I nikada ne sumnjaj u snagu pojedinca. Niti u značaj malih svakodnevnik koraka. Niti u značaj malih grupa posvećenih ljudi koje su menjale svet. Jer… svet se tako jedino i menjao.
A biće nam bolje… kada mi budemo bolji.
Beograd, 6. jun 2024.