Ona uvek ubode teme. Sveprisutne. A neimenovane. I nedovoljno obrađene. Tako ih lepo poređa. Bila je u roditeljskom domu. Svi se naćulimo. Da čujemo šta se zbivalo na najzahtevnijem poligonu. Jer kao što jedan zen učitelj reče… taman pomislim da sam se prosvetlio. Kad… odem kući… i shvatim da nisam. Da. Na radioničkim rundama se osvrnemo na pređene puteve meanwhile. Teme… rešene & nerešene. Uvažimo naše lične pobede. Masakatsu Agatsu. Kako ih je zvao O-Sensei. Utemeljitej aikidoa. I poručio nam je da je jedina prava pobeda… pobeda nad samim sobom. I to ne samo u vidljivom spoljašnjem svetu. Euro. Kvadrat. Pređene milje. Medalje. Nego najpre u unutrašnjem. Jer taj svet je ipak prvi. I stariji. Iz njega nastaje i čitav naš vidljivi svet.
Bila je kod roditelja nekoliko dana. Stari iritirajući obrazac je krenuo istog trenutka. Mama radi sve. Zajapurena. Pada s nogu. I ne da nikome ni da priđe. Isprva joj je nudila pomoć. Pružala joj svoje ruke. Mama ni da čuje. Pukće… radi i ne da. Ah. Da. Malo je disala… i rešila da uradi nešto novo. Za početak je sela. Disala. I gledala. Mama pere sudove… a ja kao kraljica sedim. A onda joj se je zaprijala cela ta nova igranka. Sedi pet. Oduševila se mentorka. Kakvo dostignuće. Kakva promena obrasca. I kakav izlazak iz začaranog kruga. Podsetila sam nas sve koliko urušavamo svoju vitalnu silu njenim razbacivanjem. Neuvažavanjem. U situacijama u kojima izvesno znamo da ona neće dobiti poligon da se izrazi.Kalkulator lične moći. I vitalne sile. Podnaslov čitavog mog opusa. Praćenje šta nam daje moć. A šta nam je oduzima. Jedan od centralnih životnih zadataka.
To je taj unutrašnji rast. O da. Podsetila sam je i da nije sedela „kao kraljica“. Jer ona ima snažan arhetip kraljice. I kada ga ne prigrlimo… ulazimo u njegovu senku. Kolike sam kraljice čula da im je neprijatno što su „kao kraljice“. Kraljica ima druge odgovornosti. U odnosu na nekoga sa arhetipom sluge. Službenika. Roba. I kada se pomeša sa rajom… i siđe sa svoga trona… kraljica njb-e. Kulja joj životna sila. Njeno davanje… velikodušnost drugačije su od pranja sudova.
Nadovezala se još jedna Lavica. Koja je silnu kraljičinu energiju razbacivala nudeći se da pomogne sestri. Oko održavanja zajedničkog imanja. Nuh… sestra ni da čuje. Godinama. Shvatila je koliko se energije razbaca na ovo besplodno nuđenje sebe. I ona je izašla iz začaranog kruga antispirale. Sestra kosi. A ona na terasi napravi čitavu gozbu. I ćejfi. Još je smislila i pesmu.
Kosi sestra… gledam ja. Kosile smo obadva.
Eto meni nove mantre. Takozvano nepecanje. Za sve buduće pasivno agresivne epizode. U kojima neko obuče kostim sluge/roba. Usput im se lepo pokaže da u životu može i da se uživa. Jer nije život samo mučenje. I košenje trave. Valja neko da u pokošenoj travi i uživa. A onima koji znaju da uživaju… to bi trebalo i da se omogući. Rekao je jedan mladić. I sa njim se potpuno slažem. Jer… nije život doživotna.
Setila sam se i moje epizode Kosi sestra… gledam ja. Provodila sam nekoliko dana odmora sa drugaricom. Koja sve zna. Sve može. Sve hoće. I ne da nikom ništa. Nudila sam se. I nudila. Nuh… uzela mi je svaku priliku da se i ja uključim. Pa sam ušla u neki čudan otpor. Postala sam đavolino. Radi ona… gledam ja. Nisam želela ni tanjir za sobom da sklonim. Ja… vrlo aktivan ženski princip. Tražili ste…. gledajte. Ušla sam u senku. Upecala sam se. Falila mi je ova mantra. Radi ona… gledam ja 
.
.Često vidim i čujem ovu situaciju. Žene koje preuzmu sve. I atrofiraju sve oko sebe. A posle se žale kako moraju sve same. I kako su robinje. Ah da. Naša balkanska sevdalinka. Početak čitavog miliitantno-mučeničkog niza. Vreme je da je menjamo. Jer je drenirajući za sve uključene. Narednih dana ću pisati o davanju…primanju… traženju…. odbijanju…. deljenju. Jer… to bi bio homeopotski prapočetak niza. Cenim. Pa da razumemo uzroke. Da ne moramo da lečimo posledice. I zato sam oduševljena Kraljičinom mantrom. Za nijansu bih je još picnula.
Kosi ona. Ćejfim ja. Kosile smo obadva. Ihaaaj. 
A čini mi se i da je došlo vreme da polako izlazimo iz ropstva. Dosta je bilo. Aman. Zaman.
Beograd, 23. maj 2025.