Kao što mnogi od vas znaju… moja prva posvećenost je ona REČima. I uticaju koji one imaju na nas. Na svet oko nas. Jer na početku beše REČ. I reče beše s Bogom. I reč beše Bog. Reč je prvi i najsnažniji nivo prevođenja stvarnosti. Reč kojom nazovemo neko iskustvo postaje naše iskustvo.
Ne postoje neutralne reči. Baš kao što ne postoje ni dela. Svaka reč je karmička epizoda. I svaka reč/delo… uzdižu nas ili svet oko nas. Ili ga spuštaju. Mislite o tome. Ovaj pasus je poprilično krcat informacijama. Pa možda poželite da neku od ovih rečenica pročitate… i o njoj malo izmeditirate.
Reči koje koristimo direktno očitavaju stanje svesti u kojem smo. A po rečima koje čujem… rekla bih da smo po suterenima svesti & nesvesti. A prvi korak ozdravljenja može da bude… da… upravo naš REČnik.
Neću se danas baviti rečima kao užasno (dobro), katastrofama… njih verujem da i sami čujete. Nego ovim malo suptilnijim slengom. Verbalnim virusima. Koji se uvuku… tiho i neprimetno. I rade li rade.
Ništa spec. Jedna je od aktuelnih trendovskih fraza. Koju ovih meseci slušam i slušam. I kao neka struja da me pecne…. svaki put kad je čujem. Znam koje su posledice njenog (čestog) izgovaranja. Jer… dva su načina da živimo život. Kao da je sve čudo. Ili kao da ništa nije čudo. Sročio je Ajnštajn. I ako nam je sve ništa spec…. odsekli smo sve spec i sve čudesno iz života. A civilizacijski smo ogrezli na čuda. Rekla sam juče mojoj miloj gošćici. Dok sam gotivila vrlo spec. ručak. Gde je svaki sastojak pažljivo biran. To sam joj i rekla. Jer je moja. I dovela u vezu to što se oseća kao ravna linija… i reči ništa spec. One su u najdirektnijoj korelaciji. One su jedno. Ništa spec. proizvodi tu ravnu liniju. Pa sam joj pokazivala svaki sastojak gozbe koju sam gotivila. Kako je spec biran. Sa četiri pijace. Jagode sa Kalenića. Gljive staroplaninske. Tempeh najbolji. Orgransko kokosovo mleko od 567 dinara za čorbu od kelerabe sa Bajlonija. I tako. Nabrajala sam. Sve spec. I podsetila je koliko svaka naša misao… a kamoli REČ! stvara naše iskustvo.
Pretužno mi je koliko smo ogrezli na Čuda. Iako većina živi bolje od svakog kralja od pre sto godina… imamo tolike blagodati (da ne kažem iritantnu liberalnokapitalističku reč: benefite). Za početak toplu kuću i topli tuš. O ostalim tekovinama da i ne govorim. A nikada nismo bili isprazniji. Ravne linije. Jer nam je sve… ništa spec. I ne radi se o tome šta smo doživeli. Nego kako smo to imenovali. Krstili. Reč je prvi nivo prevođenja stvarnosti! Ljudiiiii….Aman.
Nastavljam ovaj ciklus ukazivanjem na verbalne viruse… i ober kul modu sa rečima… koja nas zombira. Utrnjava. Deerotizira. A bogami i na one koje nanose ozbiljnu štetu. Uvek ću dati i ideju kako možemo da ih zamenimo. Što je prva i stalno ponavljajuća lekcija u mom četvorogodišnjem opusu. Vrlo spec.
S ljubavlju& životnim oduševljenjem & zahvalnošću za onolikom čudesnošću u i oko mene… da ne kažem vrlo spec.
Beograd, 28. maj 2025.