Dugo nakon finala Belog lotosa… u meni odjekuju pitanja koja Majkla Belog i njegova dela čine fenomenima današnjice. Likovi tako arhetipski pročišćeni. Obučeni u glam kostime belog bogatog sveta. U turističkim rajevima. Spektakularna i glamurozna katarza. I bogati plaču. Što svima van kruga „izabranih“ daje osećaj da su i bogati „samo“ ljudi. Utehu da smo na neki način svi isti. I osećaj da postoji neka viša pravda.
Teme sa kojima sam ostala da rezonujem još dugo nakon što sam odgledala Beli lotos… su mnoge. A najjača je upravo ova. Vera & večera.
Dobra Belinda je izabrala bogatstvo… umesto svoj duševni mir… i umesto ljubavi… koja joj je kucnula na vrata. Poželela je da i ona na čas bude bogata.
Dobri čuvar rizorta Gaj je izabrao da odustane od svojih nenasilnih principa… da bi dobio promociju. Da bi u končanosti stigao do srca lepe koleginice. Koja ga želi „uspešnog“.
I eto nama arhetipa Prostitutke. O da. Koji čuči u svakom od nas. I aktivira se kada je ugrožen naš fizički opstanak. Ili mi tako očitavamo.
Čin prostitucije uglavnom povezujemo sa prodajom tela za novac. Sa arhetipske tačke gledišta…. to je možda najbeznačajniji primer ovog arhetipa. Prostituka se na suptilan način iskazuje u našim svakodnevnim okolnostima. Najjasnije se očitava kad je ugrožen naš opstanak. Njeno centralno pitanje je koliko smo voljni da prodamo sebe… svoju narav… čestitost… um… svoju reč… telo ili dušu u korist telesne sigurnosti?
Tipične Prostitutke su oni koji ostaju u lošim brakovima. Ili ostaju na lošim poslovima zbog kojih se osećaju bedno ili mučno. Koji ugrožavaju njihov urođen osećaj čestitosti… ili zbog kojih se osećaju loše u poglede sebe samih… samo zbog finansijske sigurnosti. Kad nas pozovu da učinimo nemoralno za dobrobit firme. Partije. Tu su i oni koji vole da se razbacuju imenima poznatih. I za tu razređenu energiju „poznajem te i te čuvene“ su spremni da plate veliku cenu.
Kad smo kod glamurozne katarze… u ovom trenutku prisustvujemo arhetipu Prostitutke… u mnogo manje glamuroznom ambijentu. Odmah iza ćoška je tzv. Ćaci lend. Cene su manje… sendvič… hiljada… dve… pa ih sa prezirom komentarišemo. A rezultat prostitutskih odnosa su isti. Ljudi koji se ne ponose time što su učinili. Stide se samih sebe. Sklanjaju se od kamera. Ne žele da ih neko vidi.
U kafani mog odrastanja… pod imenom Crni bik… jedan od glavnih aktera… čika Beli… često je pokretao ovu temu. Tvrdio je da su svi muškarci gejevi… samo nema dovoljno dobre ponude. Ponude koja se ne odbija. Svakoga je pitao za koliko para bi se prodao.
Prostitutka nam pokazuje životne prečice. I zove nas da aktiviramo Veru. Da je ne prodamo za večeru. Isus nam je poručivao da ipak ne izaberemo ta široka vrata… jer vode u propast. A da su uska vrata i tesan put oni koji vode u pravi život.
To nas arhetip Prostitutke pita. Gde smo na ličnom planu skloni korupciji? Da dobijemo neki posao? Da dobijemo nove fensi klijente? Da objavimo knjigu? Da dobijemo neku ulogu? Da ne zaboravim da kažem… da u današnje valute spada ne samo euro… nego i lajk. Šta smo spremni da učinimo za lajkove?
Sećam se jedne divne drage mlade dizajnerke. Kada je na početku svoje karijere davala svoje božanstvene haljine „poznatima“. Utroba joj se kidala dok su se njene miljenice prljale u ambijentima kao iz pakla. Svi pijani… drogirani… uflekani. Ali poznati. A haljine su joj vraćali progorene i uflekane. E da. Verujem da to više ne radi. Skuplja Dara nego mera. Volim ovu izreku. Ona i sumira ono što nam Prostitka poručuje. Da nam bude skuplja Dara.. nego mera.
Svesna sam ovih životnih prečica. Uglavnom sam se trudila da ih izbegnem. Imajući svest o tome koliko su opasna sva ta velika sjajna vrata. Nuh… desi se da se okliznem. Da uđem sa nekim u auto… samo zato što mi je u tom trenutku bilo „zgodno“. Lakše. Jeftinije. Da bih već ulaskom u taj auto shvatila kako sam prostituisala sebe. I koliko nisam bila ponosna svojim činom. Da. Pa sam se sa sobom dogovorila da to više ne radim.
Prostitutka nam ukazuje na slabe tačke. Gde smo nesigurni. Gde se bojimo. I zove nas da aktiviramo Veru. U sebe. U Život. Umesto da je prodamo za večeru. Kad god aktiviramo Veru… naša Duša oživi. Narastemo. Kao ljudi. Budemo ponosni na sebe. I naša „vrednost“ naraste. I obrnuto. Gde smo na ličnom planu skloni korupciji? Te da promislimo. Da ne bude skuplja Dara nego mera. I večera nego Vera.
Što neko mudar reče u dve reči. Ako želiš da budeš ponosan na sebe… čini ono što će činiti da se tako osećaš. I obrnuto.
Beograd, 12. april 2025.