Pravda za Sabotera

A ja mislila da oni hoće da reše. Sećam se kad je rekla. Upalila mi se lampica. Koliko puta sam došla do istog zaključka. Nudeći sagovornicima hiljadu i prvo rešenje. Koje bi oni tako glatko smečirali. A u stvari… oni prosto nisu hteli da reše pitanje koje su postavili.

 

Do sličnog zaključka je došla i Kerolajn Majs. Koja je iscelila hiljade. Ipak.. neki se nisu dali. Bila je zbunjena… jer je verovala da svi žele da budu živi i zdravi. I kada saznaju šta ih razboljeva… da će prestati to da čine. Nuh… naslušala se izgovora ne zna im se broj. I napisala je knjigu Why people don’t heal. And how they can.

 

Ima jedan termin koji razjašnjava ove naizgled zbunjujuće pojave. Sekundarna dobit. To je taj paradoks… gde problem… iako neželjen… njegovom Vlasniku nesvesno daje olakšanje, kontrolu, pažnju okoline, izbegavanje odgovornosti. Čineći da podsvesno ne želi da reši svoje simptome. Jer bi tako izgubio skrivene “dobrobiti”. To su naši “opravdani” izgovori… da odložimo posao… važne životne odluke… izbegavajući neuspeh. Slabost često omogućava da manipulišemo situacijama i ljudima oko sebe. Da ne preskočimo ni dobijanje pažnje. Jer kada smo slabi… dobijamo brigu, pažnju i podršku drugih. Za razliku od toga kada smo “veliki” i jaki… Pobednik je sam. Kaže naslov jedne knjige.

 

Jer… kada krenemo svojim Putem… čeka nas neizbežni čin odvajanja. Od plemena. Od topline onih koji su nas voleli i pazili dok smo bili mali i slabi. I koji se takođe boje da će nas izgubiti… kada krenemo svojim Putem.

 

U našem arhetipskom ansamblu… svi imamo tog jednog lika. Koji može biti vrlo nezgodan. Ako ga ne upoznamo. Zovemo ga Saboter. On se vrzma oko tema koje izbegavamo… jer su nam previše važne. Mota se oko ideja i impulsa koje gasimo čim se pojave… a koje nas vode na sledeći nivo. Tamo gde biramo „malo“ i „sigurno“ umesto naše velike priče. Moj Saboter npr. je na primer činio da budem sama. Da ne bih bila sama. O yeah.

 

Pleased to meet you, hope you guess my name. Oh yeah. Ah, what’s puzzlin’ you is the nature of my game. Aww yeah. Pevušim ovu pesmu Stonsa. Koju obožavam decenijama. I koja se tako slaže sa ovim trenutkom. 

https://youtu.be/Jwtyn-L-2gQ?si=FusA12sEFPslIZK5

 

Saboter je nezgodan i sklanja nas od rasta… samo ako ga ne upoznamo. I ako ne razumemo njegovu igru. I kao što svako biće na ovom svetu želi da ga razumemo… tako i Saboter želi da se potrudimo. I dešifrujemo njegovu igru.

 

On se mota oko nas svaki put kada pokušavamo da se sakrijemo od vlastitog rasta. Tu je i svaki put kad smo na pragu veće snage… veće moći. Svaki put.. kada nismo iskreni sa sobm… kada ne verujemo u svoj sud.. u svoj osećaj. Jer… što smo moćniji… sve manje imamo prava na izgovore zašto ne ispunjavamo svoje snove. Jer… kada dozvolimo sebi da budemo veliki… nema više krivljenja grugih. Kada smo moćni… postajemo odgovorni. I onda će drugi dolaziti kod nas… kao što smo mi išli kod njih. Računaće na nas. A to zna da nas prepadne.

 

Obožavala sam Danicin razgovor sa njenim Saboterom. Kada ju je prepao leta od dvanaest sati… koji je trebao da je odvede na Kubu. Sela je sa njim. I lepo mu objasnila… da je do sada prošla kroz tolike staze i bogaze… tolike mračne šume… da je ovih dvanaest sati leta mala maca. Obećala mu je i uživanciju na Kubi. A on ju je čuo. Uvažio. I dozvolio da se uputi u ovu avanturu.

 

To je ta igra na koju nas Saboter poziva. Svaki put kada se nađemo na pragu svoje velike priče. I novog nivoa. On nije tu da nas prepadne. Doživljavam ga kao psa čuvara. Ne kao neprijatelja. On zalaje svaki put kada krenemo u nešto veliko. Ne da bi nas zaustavio. Nego da bi nas probudio. I pozvao da osvestimo pređene puteve. Sve staze i bogaze koje smo prešli. Da ga pomazimo. Razumemo prirodu njegove igre. Podsetimo se da smo narasli. I da smo spremni. On neće da nas zaštiti od uspeha. On nas pita: Da li ste sigurni? Javlja u formi odlaganja, sumnji i samopotkopavanja. Ne da bi nas zaustavio. Nego da bi nas probudio da osvestimo pređeni put. Da kažemo i sebi i njemu da smo narasli. I da smo spremni. Samo traži fino razumno objašnjenje. I kada sve to lepo i razumno objasnimo i njemu i sebi… on kreće sa nama na Put. Kao naš Čuvar. I naš Saveznik.

 

I zato… pravda za Sabotera. I ne.. ne utišavajte ga. Onda će sve glasnije lajati. Samo se potrudite da ga upoznate. I lepo razgovarajte sa njim. Recite mu kako ste narasli. Kako će i on uživati na Kubi. Da ne biste po ko zna koji put sabotirali svoje snove. Svoje velike priče. Ciljeve koje ste postavili za ovu godinu.

Pleased to meet you, hope you guess my name. Oh yeah.

 

So if you meet me, have some courtesy. Have some sympathy and some taste. Use all your well-learned politesse. Or I’ll lay your soul to waste. Mmm, yeah.