Šta ona misli? Da je neka kraljica? Često čujem ovaj komentar prerušen u pitanje. Sirota mala Kraljica. I dalje je prognana u društvu u kojem smo dugo svi bili isti. U kome nikakvo isticanje nije bilo poželjno. Nije ni čudo da se ovoliko nadurila. Pa deluje iz podruma. Kad ne dobije dostojan tron. Stejdž. Dvor. A u egzilu… ona zna da bude vrlo nezgodna.
Kraljice su važne. Pala im je kruna na glavu. Ne da bi bile nadmene. I izdvojene. Nego zato što im je dato znanje da vode. U svom svetlom izrazu… one su darežljive. Velikodušne. Posvećene su dobrobiti svog naroda. Spremne su da uče. Da se unapređuju. Da razvijaju svoj kraljevski integritet. Imala sam priliku da se upoznam sa kraljevinom Danskom. I da bezbroj puta budem oduševljena koliko je danska kraljica (do nedavno) divno vodila i mazila i milovala svoje građane.
U mom ličnom arhetipskom ansamblu nema kraljice. Kod mene je Sensei taj istaknuti lik. I mnogo sam proučavala Kraljicu. Čitala. Slušala teme i dileme raznih mojih Kraljica. Čak sam kupila i Netflix…. da odgledam seriju Kruna. Koja mi je mnogo rekla i o svetloj i o senovitoj strani ovog važnog karaktera. Nije joj bezveze pala kruna na glavu. I nije za džabe dobila kraljevska odličja. Da vodi. Jer ima viziju. Jer zna i sme da donosi odluke. Da uspostavlja strukturu. Da delegira. A nije lako biti kraljica. Jer kruna je… to sam u seriji Kruna razumela… pre svih. I pre svega. Pa svakako nije lako biti Kraljičin muž. Sestra. Ćerka.
Naj*bem svaki put kad se pomešam sa rajom. Reče Ona. Čim je pogledate… vidite joj krunu na glavi. Sva je raskošna. Veličanstvena. Kostimirana u NJKV. A koja pored Sultanije… u svom ansamblu ima i predstavnika Raje. Kojem je Raja jako važna. Pa ovo bude mesto kuljanja njene energije.
Ima još osa pucanja. Negovateljica i Kraljica u ličnom ansamblu znaju da nam naprave kuršlus. Mama… hajde se odluči šta si… Atila bič Božiji ili Dobri meda? Besprekorno su imenovale ćerke ovu osu. Koja ih je često zbunjivala. Postoje prirodni arhetipski savezi u našem ličnom ansamblu. A postoje bogami i senovite koalicije.
Zanimljivo je da kraljicama padne kruna na glavu. I kad neće. Kada se sakriju međ’ raju. Kada sednu u publiku. Padne im kruna i kada su devojčice. I o svemu ovom nemaju pojma. Jednoj mojoj raskošnoj Kraljici pala je kruna (sa sve svećama) Svete Lucije na glavu…. tek što se preselila i krenula u švedsku osnovnu školu. Pratila ju je čitava povorka učenika. Bez da je znala i reč švedskog. Odrastani u ambijentu u kojem je kraljevska porodica prognana … učeni da smo svi jednaki… i da nikakvo isticanje nije dobrodošlo… naučili smo da skrivamo svoju veličanstvenost. Da se smanjujemo… da bi bili deo raje. E onda se naša kraljica u podrumu naduri… pa bude nadmena i ledena i nepristupačna. I kad neće. I bez da planira. Nego to prosto kulja iz njenog bića.
I zato je važno da kraljica stavi krunu na glavu. I da bude svesna da su joj kraljevska odličja data da bi bila u službi raje. Da bude darežljiva vladarka. I da se nikako ne upeca u igre moći. U game of trones. Jer tada takođe naj*be. I to na veliko.
Uživala sam u podkastu koji je vodila Marina Fratucan sa Jadrankom Kosor. Bivšom hrvatskom premijerkom. U kojem možemo da čujemo i drugu stranu premijerkine prirode. Zaigranu. Opušteniju. Iskrenu. Ranjivu. O njenom odrastanju u malom mestu. Kada je bila mnogo bliža Pepeljugi. Ipak… arhetip kraljice ju je dozivao od najranijih dana. I osim što je bila premijerka…. u jednom realitiju je nastupala u kraljevkoj odori. A napisala je i knjigu Kraljica. Kakav divan povratak ovog velikog arhetipa na scenu. I mnogo sam volela kada je rekla da ne dozvoljava nikome osim svom unuku da je zove baba. Jer ona nije njihova baba. (Nego je kraljica). To je taj kraljevski nastup. I zaštita krune.
Poznajem nekoliko kraljica koje tako divno vode svoje Firme. Institucije. Gradove. Čini mi se da nam je takva kraljica potrebna kao liderka novog doba. Da skloni ove menadžerčiće bez srca i bez krune i bez znanja… koji dreniraju čovečanstvo. I vode ga u propast. I zato drage moje Kraljice… ne mojte da skrivate svoje raskošno biće. Nego ogrnite svoje najraskošnije odore. Stavite krune na glave. Pokažite nam svoje svetlo lice. I darežljivo, velikodušno, posvećeno i kraljice dostojne volite i vodite svoje i naše svetove.
Beograd, 16. januar 2026.