U novom stanu živimo tri meseca. U novom gradu. U Novom Sadu. Godinu dana smo razvijali ovu ideju. Kako da povežemo naša tri grada. Beograd, Kopenhagen i Sombor. U ovoj …

Gde si krenula takva? Pitala me je šefica. Dok sam pokušavala da se uklopim u korporativni život na brdovitom Balkanu. Istovremeno sam se osećala kao šamanski vrač na praksi u …

Dok sam se bavila objašnjavanjem matematike, shvatila sam koliko se plašimo razmišljanja. Koliko nam je ono bauk. I koliko smo komotni u dosadnim pešačkim zadacima. U onim beskrajnim nizovima jednako. …

Pričam neki dan sa koleginicom. Razmenjujemo naša iskustva u radu sa ljudima. A iskustva nam nisu mala. Tri decenije traju. I više. Najteže nam pada otkazivanje termina. Dešavalo joj se …

Kada su jednog pisca pitali o čemu se u njegovoj knjizi radi, odgovorio im je: Da sam znao da vam kažem u jednoj rečenici, napisao bih telegram. A ne knjigu. …

Ceremonija je gotova. Idite napolje. Prava ceremonija tek počinje. Pisalo je na mom japanskom kalendaru iz 2004. Baš sam odrezonovala sa ovom idejom. I često je se setim. Baš zato …

Nekada sam mislila da mi stvari naprosto sleduju. Pripadaju. I da uvek imam pravo prvenstva. Koje sam isterivala. Kojim god prevozom da sam bila. Kao pešak bila sam jadni mali …

Mnogo me uzbuđuje telesna svesnost. Spremnost. Spretnost. Snažno prisustvo. Otelotvorenost. Uronjenost u svet. Baš kao što me rastužuje telesna neosvešćenost. Odsustvo. Prazne karoserije. Koje se kreću svetom. Često razmišljam o …

U okruženju mog odrastanja često su se vodili divani o drugim ljudima. A još češće u maniru… Nećeš verovati… slatka moja…. Iju-ju-ju. Možda su ljudi u to vreme bili gladni …